Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

стога није ни погребай нови закон, него ће још важити стари обичајни ред. Али у новој колонији, где се мора владати над освојенима и где се морају уводити целисходни прописи у ту сврху, ту ће нови закон наћи своју адекватну употребу. Па и познати варварски законици из почетна средньега века настају у моменту таквог прелома у развоју односних друштава. Када je код самих варварских народа дошло до прерастања из родовско-племенског у почетке феудалног живота, и када je уз то требало регулисати узајамне односе између победничких варварских освајача и побеђеног римског становништва, гада се и стварају мање-више сви ти законици које данасзбирним именом називамо Leges barbarorum или Leges romanae barbarorum. 5. Стари кодексы и ранији законы и судска пракса. Поред схвата-Iьа да су стари кодекси записи обичајног права, постојала су join и друга схватања, а найме: да су архаични кодекси записи о старијим законима или записи рани ј их судских одлука, а можда и мешавина једног и другог. Она изгледају убедљивија него схватање о записивању обичајног права. Извесно je да je на подручјима где су кодекси настали било појединачних закона и пре постанка кодекса. Такви закони могли су бити као појединачни и написали, а могли су постојати и као усмени закони, познати кроз примену у пракси. Према томе, сасвим je могуће да je приликом ствараља кодекса узето и нешто материјала из старијих писаних или усмених закона, и то баш оних чији je ауторитет кодификацијама требало потврдити, било да тај ауторитет још није био довољно учвршћен, било да je био споран. Имајући то у виду, разумећемо што Хамурабијев законик, сразмерно своме обиму, не доноси нарочито много сасвим нових прописа. Ако га упоредимо са неким познатим прописима из много старијег Сумерског законика и других закона у области Месопотамије (као што je Закон цара Ypyкагине из Лагаша око 2800. г. пре н.е. и Гудее, око 2500. г. пре н.е.), можемо видети да већи број прописа Хамурабијевог закона садржи аналогну материју, па и аналогне или не много измењене прописе из истих. То нам доказује да je Хамураби, преузимањем тих прописа, хтео да их поново афирхмише, и то не само за уже области у којима су рани je важили него и за цело своје велико царство. Што се, пак, тиче мишљења да су кодекси били записи старијих судских одлука у нешто апстрактнијој форми, такво мишљење не.ма довољно поуздане основе у изворима. Али оно има јаке логичне аргументе на својој страни, пошто се зна да су кроз судску праксу свакако знатно старију од кодификација доиста формирана правка правила која су такође одступала од старијег обичајног права. Могуће je претпоставити да je суштина неких правних правила, створених судском праксом али у пракси још недовољно афирмисаних, унета у кодексе. Али би било неприхватљиво мишљење да je цил> старик кодекса могао бити да систе.матски обухвате и формулишу све резултате дотадаппъе судске праксе. За такав крупан подухват стари кодифшсатори исто тако не би били дорасли, као што нису били дорасли ни за пописивање целог обичајног права. Судска пракса je свакако морала бити много разнолики] а него што изгледа кроз оно што je у кодификације стварно ушло. Y прилог тога иде још и чшьеница да ма-