Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

148

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

регулисаньу висине и начина накнаде коју кривац или иегова породица треба да плате оштећеном или његовој породици. То je у суштини кривичноправна материја, али join блиско повезана са системом крвне освете. Знамо да су ране државе начелно биле против слободног система крвне освете, која je нарушавала поредак и онемогућавала држави кривичноправни монопол. Постелено замењивање стварне крвне освете системом композиције, у ствари представља једну од најбитнијих предомних тачака између родовско-племенске заједнице и државе, а истовремено измеЬу класне демократије и класног друштва. Увођење прецизно регулисаног система композиције са читавим низом прописа о разним висинама одштете, зависно не само од деликта него и од класне припадности и општећеног и преступника, једно je од јаких средстава за афирмацију класне власти. С друге стране, занимљиво je да архаичне кодификације, било у својим уводним или завршним деловима, a ређе и у самом тексту, износе мотиве аутора, који су често дати као хумани и социјални мотиви, истичући да ублажавају претерану строгост дотадашњих закона, обичаја или судских пресуда. Ти прописи и њихова мотивација често наглашавају бригу о потчшьеним категоријама. Тако, на пример, поменути асирски закони, нарочито онај који je познат под именом „Коментари о правима и дужностима жена”, истичу да њихови прописи побољшавају положај робова, дужника и жена у односу на дотадашњи положај. И Хамураби у мотивацији свога законика, нарочито у заврпшом делу, говори о томе, да хоће да заштити удовице и сирочад и да спречи да јаки тлаче слабије. Сличне мотиве сусрећемо и у Урукагинином законику. Предња и слична места нам не показују неку нарочиту хуманост законодаваца мада je узгред могло бита и таквих мотива него одражавају такође преломне тачке у друштвеном развитку, нарочито у класним борбама. Иако су класне државе и у периоду кодификација биле засноване на експлоатацији потчињених, и својим правним прописима желеле да ту експлоатацију учврсте, законодавци нису могли не водити рачуна о отпору широких народних маса, праћеном биш пасивном резистенцијом, било повременим усташщма и сличним појавама. Управо да би одржали експлоататорски систем као целину, они су сматрали целисходним да неке видове сувише велике самовоље и насшьа ублаже и да се при том сами прикажу као заштитницн економски и друштвено слабијих, да би и тиме поднгли свој ауторитет. Но, без обзира на мотиве који су их стварно руководили, саме наведене чшьенице нам показују да су кодекси углавном уводили нове ствари, а не потврђивали дотадашње. Томе у прилог иде нарочито и формулација коју на више места сусрећемо у Хетитском законику, где се у пропису често каже „пре je било тако и тако, а сада ће бити тако и тако”. Законодавад je јасно хтео да упореди старији и новији пропис, не само због бољег разликовања него и у уверењу да тиме показује да je новнји пропис бољн од старијег. Најзад, у том склону треба указати ина оне догађаје нстините или легендарне према којима je записивање права и објавлшвање закона настало као резултат једног вида друштвених борби. Као шго je познато, нравна правила, па и када су већ била написана, била су чувана у храмо-