Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

11. Улога религије. Питање које се не може мимоићи приликом разматрања старих кодекса, јесте питање односа религије и права у вьима. Оно je једно од ктьучних и за садржину, a join више за класификацију старих кодекса. Оно je истовремено и једно од питања које у ширем смислу осветљава општи аспекат односа права и религије у старим правима. Taj шири аспекат неће бити предмет нашег разматрања у овом оквиру, jep се он и не типе само старих кодекса, него примитивних и архаичних права уопште. Y склону који нас занима, довољно je ако кажемо да се не можемо сложити са теоријом која je дуто владала у науци, а найме, да правни прописи потичу из религијских прописа. Тачно je да je у свести примитивних људи правка и религијска норма била недовољно разграничена, што важи и за моралне норме, правила пристојности и сл. Али je исто тако тачно да су и веома примитивне средине ипак у извесној мери разликовале правне послове и друге правке делатности и ефекте од религијских, као што су до прилично јаке мере разлиновали и правне санкције од моралних или религијских. Архаични кодекси веома убедљиво поткрепљују овакво гледшпте, а ово утолико пре што управо најстарији кодекси имају мање религијских примеса, него доцнији, иако то на први поглед може да изгледа необично. На овој констатацији се донекле заснива и класификација на ране, средње и касне кодексе, о којима je већ било речи. Историјска истраживања о пореклу религијских правних прописа, њиховој структури, пшологији и феноменологији, поткрепљују нас у убеВењу да право није религијског порекла и да утипај религије на право не може да се, додуше, негира, али да он није примаран и да je испрва био слабији него касније ( 9 ). Историјска je чшьеница да су свештеници врло активно сараВивали у изради како најранијих, тако и новијих архаичних кодекса, за што имамо у низу случајева конкретне доказе и у текстовима. То je, уосталом, сасвим разумљиво, када се зна да су они били најписменији људи у там Бременима и да су многоструко и тесно били повезани са владајућим класама робовласничког и феудалног друштва. Али и поред света тога, вьихов угицај на кодексе je незнатан код раних кодекса, ојачао код средних кодекса, а у поновном опадагьу код касних кодекса. То не може бити случајно, него такоВе одражава фазе у развоју друштва. Y доба раних кодекса власт световних владара, такореВи тек недавно израслих из родовско-племенских поглавица, далеко je јача од утицаја свештенства. Y време великих унутрашњих борби за стабилизацију робовласничких и феудалних држава, владајућој класи je потребна већа помоћ светштенства и његова идеолошка подршка, па je и утицај свештенства на функције власти, па и правосудие и законодавне, изразитији. Y доба, пак када се класна држава потпуно искристалисала и владајућа класа у њој за дужи период добро учврстила, власт свештенства опада, jep je стварним носиоцима власти њена помоћ сада и мање потребна. 12. Однос обичајног и законског права. Пре него што бпсмо завршили разматрагьа о старим кодексима, додирнућемо још један проблем у

(9) Уосталом, нема никакве сумње у то, да je право вршнло неки утицај на религију и морал, феномен који je данас у науци о историји релишје, познат под именом номизам.