Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

139

НЕКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ СТАРИХ КОДЕКСА

Најзад, у области Месопотамије пронаВени су још законици Липит Иштар и Законик градске државе Епшуна, и то пре света неколико година. Оба законика су очевидно старија од Хамурабијевог, и то Ешнуна за најмање 200 година, што значи да су настали око 2100. године пре н.е. То су, углавном, конкретни изворни материјали којима данас располажемо и на основу којих вршимо анализу текстова и изводимо наше заюъучке. 2. Класификација. Y најновије време учињени су покушаји да ce овај материјал класификује, и то по хронолошком и по типолошком критеријуму. Хронолошки критеријум je релативно лакши, jep са приближном тачношћу знамо време постанка тих текстова. Тшголошки je знатно тежи, jep иде за тим да, без обзира на календарско време постанка, одреди редослед текстова по степену њихове правке и друштвене развијености. Код таквог критеријума датум постанка није нарочито важан, па ће текстови који су настали стотинама или хиљадама година раније, моћи бити класификовани као развијенији и модернији, него неки текстови који су настали много векова касније. Нама je јасно да то није ништа необично, с обзгфом на неравномеран развитак појединих људских друштава, од којих су нека постигла висок степей робно-новчане привреде и цивилизације, па и пропала, док друга још нису ни настала или су била на примитивном степену натуралне привреде и културно заостала. Према типолошком критеријуму, сви до данас познати кодекси разврставају се у три основне категорије: у тзв. ране, средње и касне кодексе. а) Рани кодекси по садржини скоро искључиво представЛ)ају регулисање кривичних и, донекле, цивилних деликата. Њихови аутори, додуше, најчешће су свештешщи (бар тамо где нам je то познато), али садржина текстова ипак има врло мало или ништа од религијских примеса, спекулативно дидактичких материјала и других незаконских карактеристика. Ту спадају: Салијски закон (поглавл>е 2 —36) донет измеВу 500—600. године н.е.; Етелбертов закон (поглавље 2 —29) донет око 600. год. н.е.; Етелбертов закон (поглавље 30—90) донет око 1100. год. н.е.; и Салијски закон (поглавл>е 37 —60) донет око 750—800. год. н.е. б) Средни кодекси такође садрже доста о кривичним и цивилним деликтима, али већ и извесна правила о регулисању својинских односа у другим аспектима, уговсрима и слично. Аутори су и овде врло често свештеници, што се сада одражава и на много чешћим религијско-педагошким примесама, спекулативним разматранима и т. сл. Средни кодекси се деле у три подгрупе: 1. рани средни, у које спадају Алемански закон (725 —800. год. н.е.). Баварски закон (око 750. год. н.е.), Рипуалски закон (око 800. год. н.е.) и Англосаски закон (око 900—1100. год. н.е.); 2. средни средни, у које спадају Хетитски закон (око 1350. год. пре н.е.) и Бургундски закон (500 —900. год. н.е.); 3. касни средни, у које спадају: Старојеврејски (Мојсијев) закон (око 875, год. пре н.е.) и Закон XII таблица (око 450. год. пре н.е.) в) Касни кодекси имају joui више цивилноправних прописа, и по квантитету и по разноврсности. Улога свештенства у законодавству није