Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

140

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

још потпуно престала, али je знатно умањена. Његово доминантно место заузела су световна лица, мање-више квалификовани грађански службеници, тзв, „писари”. Ту спадају; Асирски закон (око 1500. год. пре н.е.), Сумерски закон (око 2250. год. пре н.е.), Хамурабијев закон (око 1900. год. пре н.е.) и Ешнуна закон (око 2100. год. пре н.е.). Ова типолошка класификација се утлавном заснива на истраживањима и закључцима савременог енглеског правног историчара и социолога Diamonda. Иако се не бисмо могли у потпуности сложихи ca Diamondovitn заюъучцима, не може се оспорити да у гьима има и доста тачности и да су у сваком случају врло занимљива полазна тачка за даље и сличне компаративне студије. Y крајњој линији гьегова класификација има за основ развој производних односа, пре свега робно-новчане привреде, која je у доба раних кодекса никаква или минимална, у доба средњих кодекса у порасту, а у доба касних кодекса на сразмерно високом схепену развијености. 3. Порекло. Једно од најзанимљивијих питања je питање порекла схарих кодекса. Наравно, о конкретном постанку појединих од њих знамо врло мало. Њихов постанак je везан за ране митове и легенде, који нам не би могли много помоћи да продремо у суштину ствари, али нам ипак дају основу бар за неке закључке. Ово тим пре што се меБу тим митовима и легендама, иако потичу из географски удаљених и временски веома раздвојених средина, показују неке основне сличности. Тако, на пример, имамо неколико митова који постанак најстаријих законика непосредно везују за божанско откровење. Према њима, сам бог или богови су те законике створили, те их затим објавили народу преко неког свог угодника, легендарног народног воВе. Такве легенде су, на пример, везане за постанак Мојсијевих закона, староиндијског закона „Ману” и староегапатског закона фараона Менеса 0). Y сва три случаја нам легенда прича да су закони објављени, и да je то објављивање било везано за врло драматичне свечане природне и друштвене догаВаје. Најпознатији пример je, свакако, онај са Мојсијевим законима, који je детаљно описан у библији Старога завета. Према тој причи, Мојсије се попео на брдо Синај усред пустшье, и то потпуно сам, и ту му je бог дао у руке записане законе на две камене плоче. Y тренутку кад се то десило севале су мунье и гутњали громови, а окупљени народ чекао je у страху у подножју планине. Када се Мојсије појавио са каменим плочама, настало je велико славље, приносиле су се жртве, паљенице итд. Друга трупа легенди не везује постанак најстаријих законика за неко божанско откровење и на овај директан начин, али их пршшсује легендарним личностима, које су истовремено биле и оснивачи држава и које су инспирацију за доношенье закона на неки начин такође добиле од надземаљских бића. Y старогрчкој легенди сусрећемо оба типа тих прича. За легендарног краља Миноса на острву Криту прича се да je законе добио директно од врховног бога Зевса, дакле, у основи слично као и Мојси-

СО Занимљнва je чак и сличност сва три имена, што би могло бити повод за извесна размишљања, иако немамо никаквих других индикација у том смнслу.