Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

467

ПРИЛОЗИ

Новчану накнаду за неимовинску штету може поврейени тражити у случају повреде тела и здравља и према § 847. немачког ГраВанског зако ника. 3 Y послератном периоду пракса наших судова ни je била уједначена по питању одговорности за неимовинску штету у случају смрти, по вреде тела и нарушења здравља. Y прво време новчана накнада неимовинске штете није досуйивана. Било je одступања од тога, зля су та одступагьа била незнатна. Такво стање трајало je до 1951. године. Тада je дошао први нацрт Закона о накнади штете, а затим су у 1960. и 1961. години састављена још два нацрта нстог закона. Y њима су неимовинска штета и њена накнада дошле до пуног изражаја. Од појаве првог Нацрта паркса наших судова почела je нагло да се мења у правцу досуђивања накнаде за неимовинску штету у случају смрти, повреде тела и нарушена здравља. Данае сви наши судови у целој земл>и стоје на становишту утврйивања одговорности за ову врсту штете и обвезивања штетника на гьену накнаду. Ово становиште je општеусвојено. Ипак, то не значи да je у области те одговорности све пречишћено и све неспорно. Постоји једно врло значајно питагье по коме су гледишта колебљива и неодлучна. Питање се односи на оштећена лица. То je питање о такозваном кругу оштећених лица. 111 0 кругу оштећених лица. Посрвдни оштећеници. При расправи питана о кругу ошгећених лица треба издвојити оно лице на коме je или према коме je штетна радгьа извршена. То je убијено или телесно поврейено лице или лице чије je здравље оштећено. Оно je непосредча жртва штетне радње, непосредни оштећеник. Остала лица могу бити не непосредне вей само посредне жртве, посредни оштећеници. Посредни оштећеници су сродници непосредне жртве или нему блиска лица којима су нанети душевни болови или други поремећаји услед смрти или унакажености непосредне жртве. На њима, ни према њима, штетна радгьа није извршена. Питање о кругу оштећених лица не односи се на непосредне жртве. Ако се вей накнада неимовинске штете признаје, онда je по себи разумливо да су непосредне жртве она лица која су оштейена и која имају право на накнаду. Отуда пракса наших судова стоји чврсто на становишту утврђивања одговорности за неимовинску штету и обвезивагьа штетника кад су у питагьу непосредни оштейешщи. Арукчије, мейутим, стоји ствар са посредним оштейеницима. То нису лица која су телесно поврейена или чије je оштейено. Отуда се поставља питање да ли посредни оштейеници и који од гьих улазе у круг лица којима припала право на накнаду неимовинске штете. По томе питагьу формирана су три гледишта. 1 —■ По првом гледишту, неимовинску штету услед смрти једнога лица најчешће трпе гьегови блиски сродници. Смрт проузрокује душевни бол и патгье код лица која су умрлог волела, a постојање мейусобне л>убави je редовна појава међу блиским сродницима.