Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

468

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Блиско сродство, међутим, кије једини извор таквих афекција према пастрадалом лицу. Љубав према настрадалом лицу може посхојати и код осталих сродника па и код несродних лица. Она се може појавихи и из других разноврсних животних односа, а не само услед блиског сродства. Отуда се ова врста неимовхшске штете може причинити и лицима која нису блиски сродници умрлог, па и несродним лицима. За њено постојање блиско сродство није нужна ггретпоставка. Нужна претпоставка je постојање афекција према умрлом, a кад афекције постоје то je фактичко питанье, које се према конкретним околностима има репшти. Зато се право на накнаду не сме ограничити само на блиске сроднике. Накнада се не може ускратити осталим сродницима а ни несродним лицима којима je неимовинска штета причинена. Она се има досудити сваком ко трпи штету одређеног интензитета, Према томе, свако такво лице улази у круг оштећеника. Болови и патње наносе се посредник жртвама не само услед смрти већ и услед унакажености блиског лица, нарочито када je унакаженост високог степена и када je скопчана са трајним и интензивним физичким и душевним патњама. Нема сумње да таква унакаженост изазива и у лицима ко ja су блиска унакаженом болове и патње, и да им на тај начин наноси неимовинску штету. И ту штету треба накнадити исто као и неимовинску штету проузроковану смрћу блиског лица. II • Ипо другом гледишту неимовинска штета наноси се оним лищша код којих je постојала льубав према настрадалом лицу. Та штета се састоји у душевним боловима и патньама које у њима изазива смрт воленог лица. Као и сваку другу и ту штету треба накнадити. То значи да и ово гледиште полази од исте основне поставке као и прво. И посредне жртве улазе у круг оштећених лица, те и њима припада право на накнаду штете. Али, иако им je полазна поставка иста, та два гледишта се међусобно осетно разликују, jep je број посредних оштећеника према другом гледишту знатно мањи. То долази отуда што друго гледиште прихвата одговорност штетника за накнаду штете посредним жртвама уз ова два ограничења: а) по тему су посредни оштећеници само блиски сродници настрадалог лица. Остала лица то нису; б) блиски сродници насградалог лица су оштећеници само у случају, смрти, а не и у случају његове унакажености. 111 Према трећем гледишту, право на накнаду неимовинске штете не припада ниједном посредном оштећешпсу. Y прилог овог трећег гледишта могли би се навести следећи аргументи. Први аргумент: Накнада нематеријалне штете посредним оштећеницима није у нас изрично предвиЬена ни у једној одредби. Y нашем правном систему нема ниједне позитивне одредбе у којој je изрично предвиВено право посредник жртава на накнаду неимовинске штете. Облигационо право у нас није кодификоватю. До сада смо имали три нацрта Закона о наклади штете, али ниједан од тьих није озакоњен. Што се тиче правних правила из закона који су важили до 6. IV 1941. године, ни у њима нема посебне и изричне одредбе о сродницима и другим блиским лицима као оштећеницима и њиховим душевним боловима и поремећајима као неимовинској штети.