Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

471

ИРИЛОЗИ

чињеница ко je представљају услове последице проблем каузалитеха решава се само делимично. Похпуно и у целини он може бихи решен ако ce установи ихо која je од хих чињеница услова узрок последице. Y конкрехном случају проблем каузалихеха нема овакав, уогппхен, каракхер. Нас занима једино каузално дејсхво извршене шхехне радње. Збох хога ce хај проблем у овоме случају своди на хтатање да ли je извршена шхетна радња узрок неимовинске шхехе коју хрпе посредне жрхве, тако да се и посредне жрхве имају смахрахи ошхећеним лицима. 3 Нема сумхье да je једна радња узрок оне последице која: а) из те радње непосредно проистиче, б) из хе радње происхиче посредно ако из ње тфоистичу и остале чшьенице које су допринеле проузроковању последице (осхали услови последице). Лице А., на пример, ножем телесно повреди лице В. После неколико дана лице Б. умре од нанете му телесне повреде. Удар ножем у овом примеру узрок je не само телесне повреде већ и смрти лица Б. Овде, међутим, шхје у питавьу ни случај из тачке а) ни случај из тачке б). Шхетна радња којом je проузрокована смрт непосредне жрхве не спада у грутгу штетних радњи —■ из тачке а) зато што из н>е не происхиче непосредно неимовинска штета причшьена посредним жртвама, • из тачке б) зато што je из ње проистекла само смрт непосредне жрхве, а нису проистекле и афекције посредних жртава. Те афекције су настале и постојале независно од штетне радње. То значи да je овде у питању трећи, особен случај. 4 Особеност овог случаја састоји се у томе што je неимовинска хптета која je причшьена блиским сродницима: а) посредно. последица штетне радње и б) што je та штета проузрокована уз садејство чшьенице (афекције посредних жртава) која није проистегсла из штетне радње, већ je настала и поста j ала независно од ње. Ad а) Пориче се, међутим, да je штета хфичшьена посредним жртвама посредна штета, већ ое тврдн да je та штета непосредна. То je непосредна штета зато што je причшьена посредним жртвама убиством н>иховог блиског сродника. Убиство je произвело психичке патње и болове у њима. Убиство je, према томе, узрок, а ти болови и патње су његова непосредна последица. Као такви они представљају непосредну штету. Очигледно je, међутим, да ово резоновање о непосредности наведене штете није прихватљиво. а) Његова полазна поставка није правилна. Оно полазн од убиства, Jep убиство сматра узроком. Узрок, међутим, није убиство. Убиство je правни институт са сложеном садржином. Оно у себи обухвата поред радње извршења и узрочне везе и саму непосредну последицу, то јест и смрт непосредне жртве. Већ само зато убиство не може бити узрок непосредне последице, jep узрок и последица су две међусобно издвојене појаве и не могу се садржавати једна у другој. б) Узрок непосредне последице je радња штетника којом je убиство извршено. То je штетниково чињење или нечињење којим je смрт проузрокована. Због тога треба полазити од радње штетника као узрока, а не од