Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

не делатности, jep непосредно проистичу из њеног извршења. Они се надовезују на противправну делатност. ИзмеВу те делатности и њих нема никаквих момената чије би садејсгво доводило у питање узрочно својство протlшправне делатности. То значи да нема сумње да je непосредна жртва оштейено лице и у случају неимовинске исто као и у случају имовинске штехе, па се зато код непосредне жртве не поставља питање о својству опггећеног лица. Посредне жртве. Друкчије стоји ствар са посредниц жртвама. Ту штета не происхиче из саме штетне радгье. Она настаје у једном процесу и производ je тога пропеса. Штетна радња представља само једну производну чињеницу у томе процесу. Она je обичпо почетна чшьеница јер најчешће прочее покреће. Али поред штетне радње има и других чињеница ко je суделују у произвођењу штете посредним жртвама. Те чињенице су: а) Последица штетне радње. Последица штетне радње je смрт или -унакажење непосредне жртве. Смрт и унакажење непосредне жртве наносе болове посредним жртвама, а могу у њима изазвати и друге психичке поремећаје. То значи да се нематеријална штета коју трпе посредне жртве не надовезује непосредно на саму штетну радњу, вей посредно, преко последице коју je штетна радња произвела. Последица штетне радње појављуje се као чшьеница помоћу које ce распростире дејство штетне радње у процесу производње штете посредним жртвама. На тај начин и последица штетне радње суделује у овом процесу и са своје стране доприноси произвоВењу те штете. б) APY ra чшьеница чије je садејство у произвођењу штете посредним жртвама такође нужно јесте афекција (л>убав) посредних жртава према непосредној жртви. Љубав није делатност нити производ делатности као што су штетна радња и њена последица. Аэубав je осећање, емоција. Али то не мења ствар. Нису само радње чињенице чијим се дејством производе одређене последице. Својство таквих чињеница могу имати и други догађаји и појаве, па свакако и појаве из области емодија. То својство може имати управо све оно што доприноси произвођењу последица, а произвоЂењу одређених последица могу допринетн и емоције. Такав je случај овде. Произвођењу штете посредним жртвама не доприноси само радхьа и хьоме непосредно произведена последица, вей и афекције посредних жртава према настрадалом лицу. Ако тих афекција нема, нема ни психичких болова, па нема ни штете ни оштећеника. Постојање афекције je, према томе, нужна претпоставка за настанак штете о којој je овде реч. 2 Проузроковање неимовинске штете посредним жртвама састоји се, као што се види, из три међусобно коузално повезане чшьенице; штетне радње, њене последице и афекција посредних жртава према настрадалом лицу. Те три чшьенице произволе психичке поремеВаје код посредник жртава, из којих се састоји гьима причшьена неимовинска штета. Из тога се може извести закључак да те чшьенице посматране са становишта каузалитета представљају услове у процесу проузроковагьа наведене штете, jep у своме садејству производе ту штету. Тај закључак, међутим, ни je довољан за решење проблема каузалитета, јер не решава тај проблем у целини и похпуно. Одређивањем оних

470

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА