Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

477

ПРИЛОЗИ

Y том смислу, неке државе са федеративним уређењем, због јачања савезне државе, данас се прнлагођују томе, што се, с једне стране, развија центрадизација, а с друге децентрализација. Двадесети вијек je вијек свеопћих промјена, у коме процес друштвено-економске интеградије и повезивање самосталних националних подручја у једну цјелину пружа основ за развој федерализма ( 13 ). С тог аспекта проблем федерализма постаје актуелнији него што je то икада бно раније. Битне заједничке црте федеративне државе. Без обзира на разлике међу појединим федеративним државама, несумњиво постоје неке карактерне црте које су им заједничке. Структура друштвено-економског уреЬења неке земље ни у ком случају није услов за одређење федеративног облика, што значи, федеративно уређење наћи ћемо како у содијалистичком тако и у буржоаским землама. Што значи федеративна облик државног уређења и у чему je његова суштина? Полазна тачка за давање одговора на поставлено питање било би утврВивање критерија по којима се овај облик државног уређења разликује од конфедерације, унитарно државе, реалне уније итд. Y том погледу битне карактеристике федерације биле би слпједеће: Y федеративној држави постоје двије врсте чланова: грађани и федералне јединице ( 14 ). Затим, постојање дводомног система једна je од важнијих карактеристика федеративног државног уређења. Y једном дому иалазе ce грађани-представници федерације као цјелине, као и у свим унитарним државама, а у другом представници федералних јединица. Колико ће ефикасно федералне јединице учествовати у вршењу савезних послова, свиси о томе каква овлаштења савезни устав даје таквом дому федеративног парламента. Федеративни принцип доћи ће то јаче до изражаја, што je већи утјецај федералних јединица у вршењу федеративне државне власти, а он ће бити то јачи у колико тај дом добије таква овлаштења да се без његовог пристанка неће моћи доносити савезни закони и вршити ревизија устава. Организациона питања федерације као и однос федералних јединица и савезне државе регулирани су савезним уставом. Власт припада централним органима који доносе одлуке, а оне су обавезне за цијели териториј савезне државе. Важно je и питање подјеле надлежности између савезне државе и посебних јединица на подручју легислативе, егзекутиве и судства, а та подјела углавном je прописана савезним уставом. И коначно, федеративно уређење карактеризира право федералних јединица на потпуну или дјеломичну самоорганизацију. Ykoahko федералне јединице регулирају своју надлежност, она у суштини произилази из савезног устава, a њихова организација и овлаштења утврђена властитим уставом ограничена су одредбама савезног устава. Проблем самоорганизадије уско je повезан са питагьем суверености федералних једикица. Не улазећи овдје у детаље о проблему суверености, можемо само устврдити да je сувереност у 19. столећу сматрана битном карактеристиком државе. Већ врло рано поставлено je питање, коме у федеративној држави припада сувереност; федерал-

(13) Ibidem.

(14) Дан Гјанковић: „О федеративном характеру наше државе", Зборник Правног факултета у Загребу, бр. 3—4у1959, стр. 230.