Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

478

АНАЛИ ПРАБНОГ ФАКУЛТЕТА

ним j единицама или савезној влади. Према мишљењу теоретичара v Швицарској, Њемачкој и Америци, сувереност у федеративно] држави je подјељена измеВу савезне државе и федералних јединица. Y другу трупу улазе они теоретичари који одбацују идеју о подјељеном суверенитету и прихваћају идеје Бодена о суверенитету као највишој власти у држави, која je неограничена и коју није могуће дјелити. Y трећу категорију улазе аутори који тврде да суверенитет припала савезној држави, она има врховну власт која ничим није ограничена, а федералне јединице су се одрекле суверених права у корист федерације. Сверена je она држава која je нравно неограничена и самостална. Зато бисмо се сложили с професором Лукићем који каже: ,Дко држава мора бити суверена, онда je немогуће да се сувереност цепа, па да постоји само према иностранству. Jep ко je неограничен према иностранству, а ограничен унутра, тај опет није суверен. Суверен je само она] ко je правно потпуно неограничен. С тог гледишта узето, државе-чланице федерације, будући да нису суверене, нису ни државе, и федерације није никаква сложена држава, него само држава с високим стушьем децентрализације ( ls ). Суштина и политички смисао федерализма налази се у каракхеру меВусобних односа и тежњи да се важнија питања и послови од заједничког интереса централизирају кроз заједничке савезне органе, с једне, и да се успостави максимална самосталност федералних јединица у виду децентрализације, с друге стране. Y том смислу, федерализам као објективна нужност, облик je организације политичке власти, која свој изражајни,. облик добива у виду централизације и децентрализације. Федерализам у савременим условима треба да осигура максималну самосталност федералних јединица, као и гьихово политичко и економско повезивање у јединствену ширу политичку заједницу ради постизавања заједничких циъева и интереса. Осврт на развој федерализма у Њемачкој. За стварање федерализма у Њемачкој. конфедерација њемачких држава представљала je једну од битних фаза у том развоју. Прва њемачка конфедерација, позната под именом „Рајнска конфедерација”, била je кратког вијека, те je 1815. замјењена конфедерацијом 3S њемачких држава. Мисао о стварању федеративне државе појавила ce у Њемачкој у току француске револуције 1848. Само годину дана касније, 1849, уставотворна скупштина изгласала je устав који због несугласица измеВу Пруске и Аустрије (Пруска je у то вријеме била највећа њемачка држава) никада није био реализиран, штти je тада дошло до стварања федеративне државе. Конфедерацнја из 1815, иако су постојали озбиљни покушаји формирања федератгшне државе, и даље je постојалаКако je Аустрија у рагу с Прском била поражена 1866, дошло je до укидања њемачке конфедерације, у чији склоп нису ушле јужне државе (Баден,. Хесен, Баварска и Виртемберг). Домгшантна улога у тој ново] конфедерацијн припала je Пруској. Тек послије рата с Француском. 1870, уклоњене су сметње за стварање њемачке федеративне државе. БЬемачки Reichstag'

(15) Р. Лукић: „Сувереност у ФНРЈ и савезни Уставни закон”, Анали Правног факул тета у Београду, бр. 2^1953.