Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

480

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

облик државног уређења реакционаран и да води сепаратизму, демократи су сматрали федеративни облик запреком за развој привреде и индустрије. Чињеница да je улога савезника у послијератном периоду (иза 1945) била доминантна, одразила се и код формирања СР Њемачке у федералистичку уржаву, са знатно ослабљеним елементима федерализма. Период од 1945 —1949. сматра се прекретницом у развоју западноњемачке државе. И то не само због гога што je дошло до пада национал социјализма и стварању двију њемачких држава, него, прије свега, због тога што Њемачка улази у сасвим нову фазу уставноправног живота. Y чему су те промјене? Прще свега у томе што се нови Устав (Основни закон) враћа ирема федерализму као једном од битнијих принципа уставно-политичкот система. Значи, Устав СР Њемачке конституира федеративно уреВење, које су надионал-социјалисти, дошавши на власт, у потпуности игнорирали. Друга елеменат који иде паралелно с тим јесте, да je дато уставно уређеље само привремено и важи само за Западну Њемачку, што je прокламирано у чл. 146. Основног закона, који каже да ће Устав „престати да важи оног дана када ступи на снагу Устав који њемачки народ буде прихватио сводом слободном вол>ом” ( 18 ). Принцип федеративног државног уреЬегьа постао je конститутиван елеменат Основног закона кога je ратифицирало парламентарно вијеће 8. маја 1949. уз одобрење 2/3 покрајинских скупштина. Међутим, Устав (Основни закон) од 1949. регулира једну новост, а та je да се федерација не састоји од оних земаља које су раније чиниле Н>емачку, већ je у чл. 23. споменуто само 13 земаља, а нова подјела федерације на земле бит ће изведена федеративним законом при коначном уједињењу Њемачке, водећи рачуна о културној и хисторијској традицији земаља. Полазећи од властите хисторијске традиције и искуства федерализма и тежећи да спријечи концентрацију моћи у једној централној тачки, САД као најмоћнија савезничка сила пледирале су за федерашстичко уреВење СР Њемачке. Француска je сугерирала њемачки савез вјерујући у његову слабост и сматрајући га безопасним фактором за своју сигурност. Међутим, СР Њемачка у послијератном периоду формирала се у државу посебног типа, тада још без државног суверенитета, под врховном страной управом, што je било у супротности са одредбама Потсдамског споразума. Значај федерализма за СР Њеманку и гьегове специфичности. Федерализам за СР Њемачку значајан je: прво, зато, што он чини нову фазу у уставно-политичком животу Њемачке републике. Доласком Хитлера на власт извршен je тзв. „Gleichschaltung” ( 19 ), a међу осталим, напуштена je идеја о федеративном уређењу. Његово обнављање je одлучна протуреакција на политичко-уставном плану тоташтаристичком искуству.

(18) Grundgesetz (GG) или Основни закон СР ЬЬемачке од 1949, чл. 146, прихваћен од парламентарног савјета 8. маја 1949. Уставне промјене су извршене 1. јануара 1960.

(19) ~ Gleichschaltung" долази од њемачке ријечи Gleich што значи подједнако и schalten управл>ати. За вријеме владавине Хитлера овај израз добива полпттгчки значај ■у сједнљаван>а свих врста дјелатности на политичном и економском плану у циљу остварења лрогралш нацнстичке партије.