Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

498

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вилног кодекса jep je боље и мењати га, ако се за то укаже потреба, него и даље бити без њега. Проф. др Стојан Претнар je указао на чињениду да и у социализму постоје робно-новчани односи и да се, због тога, мора водити рачуна и о специфичности ових односа посебно у области трговачког права. То су разлози који, поред потребе за интернационализацијом у овој области, морају имати ослонца и на раније законодавство. Никола Срзентић, судија уставног суда Југославије, je, наводећи примере из наше законодавне праксе, нарочито нагласио да je неопходно потребно дискутовати о основама Цивилног кодекса jep, „свака реформа законодавства, која би се вршила без једног јасног погледа на цело питање, тј. без једне одређене концепције Цивилног кодекса, таква ревизија законодавства довела би нас и доводи нас у пракси до оних неуједначености и неусклађености појединих закона”. Последние ове неусклаВености су различита решења која стварају правну нестабилност и које би, свакако, требало избећи. Проф. др Андрија Гаме je указао на опасности које могу произаћи уколико се приступи кодифискацији пре него што се у потпуности, на научној основи, није расчистило са основним поставкама, а проф. др Димитар Поп-Георгијев je изразио мшпљење да je неопходно да наш граВански законик буде одраз наше стварности и да се са доношењем Цивилног кодекса закаснило jep на њега треба да се ослањају и друге закони који су повезани са н>им. Проф. др Владимир Јовановић се слаже да je дошао тренутак подесан за доношење Цивилног кодекса, али у погледу садржаја би требало издвојити материју коју, по својој природи, пре обухвата уставно него граВанско право. Y првом реду овде се мисли на право радника на плодове његовог рада које би требало регулисати Кодексом о удруженом раду а у оквиру Цивилног кодекса само ако се односе на имовинске односе. Ар Леон Гершковић сматра да имовински односи нису основа од. које треба поћи jep, „наш правни промет се не заснива на присвајању ствари, него на томе да je радна организација плодове свога рада ставила у промет и на основу тога промета остварује одређена средства о којима она одлучује”. Другог Дана саветовања др Рудолф Леградић проф. Економског факултета у Београду изнео je становиште да су сазрели и економски услови за стварање Цивилног кодекса, мада je join увек врло добро да врховни судови стварају цивилно право, jep je то најбољи начин повезивања теорије и праксе. Y детаљном излагању о специфичности робне привреде која je различита од свог класичног облика и која носи све карактеристике социјализма. Y производят постоји квазисвојина друштвешгх средстава за производњу, док у области потрошње постоји лична својина. Проф. др Алојз Финжгар je указао у свои излагагьу да су најтачније оне констатације ко je указу jy на специфичност економских односа у нашој земљи a који су потпуно различити од односа у капитализму, али нису ни потпуно исти са онима у другим социјалистичким земљама. Међутим, због обимности материје које треба да уђе у Цивилни кодекс, нај-