Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

502

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕХА

тласност да je могуће регулисати имовинско право, односно имовинска права која припадају радним организацијама, без обзира на сва различита схватања”, док je проф. др Рудолф Леградић поново истакао да се у нашој правној науци мора првенствено поћи од наших друштвено-економских односа. Проф. др Никола Воргић напомшье да су се сви учесници сложили да треба хитно приступити кодификацији цивилног права. Једини je проблем како ће се наша друштвена стварност уклопити у законске форхме. Мр. Миодраг Орхшћ je указао да повезаност еконохмнје и права иеоспорно постоји, али то није тако битно, МеЬутим, главно размимоилажење постоји када се дискутује о основном својинском праву појединца, о личној и приватној својини, о дилеми да ли у нашем правном систему треба да постоји посебно право личне својине и посебно право приватне својине. На крају саветовања председавајући проф. др Борислав Благојевић известно je учеснике да je предвиђено саветовање о закону о облигацијама на коме ће се посебно дискутовати о питању такозваних стварних права присвајања или права својине. Ангел Клисински, секретар кохмисије, обавестио je присутне о да-љој организацији рада на Цивилном кодексу, који треба да се убрза и због праксе. Најпогодније je да се уз Комисију за израду Цивилног -кодекса образује већи број група стручњака и стручно-методолошки ценпар. Заклучујући саветовање, председавајући др Борислав Благојевић истакао je значај једног оваквог састанка на коме су стручњаци имали прилике да изхмене мишљења. Различити ставови, за ко je ce y току самог саветовања показало да нису тако различити, мишљења изнета у рефератима и дискусији која су помогла да се многе ствари разјасне указују да Бе материјали са овог саветовања бити врло корисни Комисији за израду Цивилног кодекса. Основне констатације учесника саветовања: да je дошло врехме да се енергично и убрзано приступи изради Цивилног кодекса, посебно формухлисању уводног дела, да je доношење закона о облигатцгјама неопходност нарочито за привредни живот наше земље, да сем Цивилног кодекса треба приступити кодификатор и и ревизији закона из других области и Join многе друге, биће путоказ за даљи рад на пољу усавршавања нашег законодавства и његовог усаглашавања не само са "Уставом већ и са нашохМ стварношћу. Захваљујући Савезној скугаптини, која je омогуйила ово саветовање, као и свима учесницима и сарадницима, др проф. Благојевић je закључно саветовање следећим речима: „Мислим да смо показали овим нашим радохм да можемо да урауимо далеко више и да сами према себи морамо имати више поверења, па онда очекивати и тражити да и други имају поверења не само у погледу рада него и прихватања онога што будем© форхмално презентирали. Сви смо овде нешто научили и мислим да je то реэултат, заједно са позивом за даљи рад и констатацијом да смо створили болу атмосферу за дали рад у овим кохмисијама и групама”.