Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

310

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

I МОЖЕ ЛИ НАШ ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК ДА БУДЕ РАДИКАЛНО НОВ У ОДНОСУ НА ПОСТОЈЕБЕ И РАНИТЕ ГРАБАНСКО ЗАКОНОДАВСТВО 1. Кад се приступа доношењу граВанског законика, потребно je пре света поставити и одговорити на питање у којој мери граБански законик треба или мора да има додирних тачака са савременим грађанским законодавством и грађанским законодавством прошлих времена. То je питање нарочито потребно поставити у вези с доношењем нашег граВанског законкка, jep се у нас формирало утицајно схватање да наш будући граБански законик треба да буде, због специфичности наше друштвене стварности, суштински различит како од грађанских законика савремених буржоаских земаља тако и од граВанских законика социјалистичких земаља. Посебно, он треба да буде суштински различит од римског права, тј. оног дела који се зове приватно право, зато што, по овом схватању, римске граБанско-правпе установе и појмови не одговарају социјалистичкој друштвеној стварности, посебно социјалистичкој стварности у Јутославији. Ово схватање утлавном не потиче од цивилиста, од научника и стручњака за граБанско право, него од извесног броја политичара и правника друге научне и стручне оријентације. Пој едини његови заступници иду толико далеко да југословенске научне раднике и стручњаке у области граВанског права проглашавају конзервативцима, људима који не могу да превазиВу римске граВанскоправне категорије. Основна слабост овог схватања састоји се у томе што његови заступници нису у стану, бар до данас то нису бњш, да учине конкретан предлог како би требало да изгледа наш будуВи граБански законик. Критикујући раније и постојеће граБанско законодавство, они утлавном остају при општој формулацији да треба створити граБански законик који Be на нов начин одразити нове друштвене појавеАли, ако ово схватање није значајно по предАозима које чине његови поборници, оно je важно с обзирохМ на луде који га заступају, а нарочито с обзиром на аргументе које истине, захтевајуВи суштински друкчији граВански законик. Наиме, његове присталице указују пре свега на нове друштвене појаве или, другим речима, односе социјалистичког друштва у пореВењу с буржоаским, због којих граБански законик ,ма које социјалистичке земље мора битно да се разликује од граВанских законика буржоаских земаља. Од тих појава нарочито истичу друштвену својнну на средствима за производну и добрима која се њима стварају, социјалистичке продукционе односе и власт радничке класе и радног народа. А кад je реч о друштвеним појавама у нашем друштву, због којих наш граБански законик треба битно да се разлнкује не само од буржоаских граВанских законика него и од граВанских законика других социјалистичких зехмаља, а поготову од римског граВанског права, онда присталице тог схватања истину још и децентрализацију и деетатизацију друштвене својине, деетатизацију привредних и других радних организации а и њихово конституисање као самосталних субјеката, самоуправљање радних луди у радним организацијама