Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

311

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

и друштву као економску и друштвено-полнтичку основу нашег друштвеног и привредног система, и право радног човека на присвајање плодова свога рада зависно од успеха на раду што у другим социјалистичким земљама у основи не постоји. 2. Поставља се питање какву ствариу вредносх имају аргумент на основу којих се заххева да наш грађански законик буде сушхински друкчији и од ранијег и од савременог граВанског законодавсхва или, другим речима, je ли могуће удовољити том захтеву. При разматрању овог питања треба имати у виду две ствари и добро их разликовати: с једне стране, друштвене појаве, друшхвену реалност, а с друге стране, правку технику, правне појмове помоћу којих се одражавају друштвене појаве, друштвена стварност. Другим речима, треба разликовати, с једне стране, друштвене односе из којих се састоји друштвена стварност, а с друге стране, правку технику као начин гьиховог нормативног регулисања, нормативног одражавања. При одговору на питанье може ли наш граВански законик да буде раднкално нов у односу на раније и на савремено граВанско законодавство, треба имати у виду да друштвена стварност игра одлучујућу улогу и да je важнија од правне технике којом се одражава. 3. Полазећи, с једне стране, од друштвене стварности која je постојала у римској епохи и која постоји у савременом свету рачунајући неколико векова уназад, и с друге стране, од друштвене стварности социјалистичке Југославије, може се рећи да наш будући граВански законик не може да буде ни радикално друкчији од бившег и савременог граВанског законодавства, а ни истоветан с њим. Он мора имати много чега сличног, па чак h истоветног, с постојећим и ранијим граВанским законодавством, али у исто време и много чега разлнчитог, зависно од сличности и различитости југословенске друштвене стварности у пореВењу са стварношћу савременог света и ближе и даље прошлости. Шта je то што je слично и различите измеВу југословенске друштвене стварности и друштвене стварности негдашњег Рима и модерне епохе а што условљава сличност и различитост њиховог граВанског законодавства? Другим речима, које су то друштвене појаве, друштвени односи, које условљавају сличност и различитост будућег југословенског граВанског законика са римским и модерним граВанским законодавством? 4. Кад je реч о неизбежности сличности југословенског граВанског законика са савременим и римским граВанским; правом, потребно je, пре света, указати на робно-новчану привреду као на чшьеницу, на појаву, која има одреБујућу улогу у формирању претежног дела граВанског законодавства. Ова привреда je друштвено ткиво које, с једне стране, представл>а претежан предмет граБанскоправног регулисања, а с друге стране, врпш утицај на ово регулисање у оним областима живота које нису непосредно везане за робно-новчану привреду a спадају у домен граВанскоправног регулисања (на пример, у области наслеВивања, у области проузроковаььа и накнаде штете), и то, пре света, на тај начин што Јметод регулисања односа робне привреде диже на степей модела регулисагьа граВанскоправних односа у целини- Због тога се о односу измеВу граВанског законодавства и робноновчане привреде може начелно рећи да je граВанско законодавство