Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

313

ГРАБАНСКИ ЗАКОННЫ КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

земљама, а с друге стране, од класних, исхоријских, културних и других разлика које постоје међу земљама и епохама. Разлггчихостн које долазе од схепена развијености робно-новчане привреде огледају се, пре свега, у богатству грађанскоправних институција. Сходно томе, ситна робна производња у периоду прелаза гентилног друштва у робовласничко, или у фази оживљавања робне привреде у феудализму, није могла да дй оно богатство грађанскоправних институдија које je могла да Aâ крупна робовласннчка робна производња нити je, пак, крупна робовласничка робна производња могла да Aâ оно богатство ових институција које je могла да Aà крупна капиталистичка робна пронзводња и које може да Aâ крупна социјалистичка робна производња- Тако, у римском грађанском праву срећу се само трагови објективне одговорности за штету, док у савременом друштву и његовом грађанском праву ова одговорност посте ји упоре до са одговорношћу по основу кривице; осигурање од штете je непознато римској и античкој епохи уопште и представља тековину модерне епохе; привредни професионални живот и послови у привреди нису у Риму и антици уопште представл>али посебну облает живота, нити су као такви у основи били познати, итд. Различитости које долазе од класних, историјских, културних и других разлика меВу земљама и епохама мањег су домашаја и одражавају се, пре свега, у начину регулисања појединих врста друштвених односа ко je спадају у домен грађанског законодавства. То, међутим, не значи да ове разлике нису важне, већ само то да их није онако лако уочити као што je релативно лако уочити различитости које долазе као последица развијености робно-новчане привреде. 6. С обзиром да југословенско социјалистичко друштво почива на робно-новчаној привреди и друштвено-економским појавама које она условьава, то јутословенско грађанско законодавство мора да има основне одлике грађанског законодавства оних земаља и епоха у којима je постојала или постоји робно-новчана привреда. С друге стране, оно ће се разликовати од тог законодавства у мери у којој je различит степей развијености робноковчане привреде у односу на друге земље и епохе, као и у мери у којој je југословенско социјалистичко самоуправно друштво различито од других ранијих и савреlмених друштава с обзиром на класу која je на власти, на нсторијске, културне и друге специфггчности, као и на способное! друштва да се самоорганизује и пронађе оне путеве развоја који најбоље одговарају датом историјском тренутку. Јер, не треба заборавити да организовање друштва, укључујући и грађанскоправно регулисање, није прост одраз друштвене стварности, већ да људски фактор игра велику улогу услед постојања релативне слободе у избору начина и средстава одражавања објекгивне стварности, услед могућности њеног бољег или лошијег одражавања. 7. Али, ако наш грађански законик не може да буде радикално нов са становишта суштине, тј. са становишта основних друштвених односа као одраза робно-новчане привреде, па, према томе, ни са становишта грађанскоправних установа, може ли и треба ли, и у којој мери, да буде нов са становишта правне технике, са становишта правних појмова, правних средстава и начина којима се одражава друштвена стварност. Теоријски гледа-