Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

329

ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК КАО ОДРАЗ НАШИХ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА

Према томе, самоуправљање не само да не може да Aâ радикално ново рухо и садржину нашем граЬанском законику у односу на постојеће и раније граЬанско законодавство, него му у принципу нема места у граЬанском законику. Оно je у првом реду уставноправна, управноправна и радноправна категорија. С 1 )111 СУБЈЕКТИВНА ПРАВА КАО ПРАВЫЙ ИЗРАЗ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА И ГРАБАНСКИ ЗАКОНИК, С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРАВО ПРИСВАЈАЊА ПЛОДОВА РАДА ОСТВАРЕНИХ ДРУШТВЕНИМ СРЕДСТВИМА НА ОСНОВУ ПРАВА НА РАД Друштвени односи које регулише граЬанско право испољавају се у виду субјективних права и обавеза поводом добара, пре свега ствари, и услуга. Зато се може рећи да су субјективна граЬанска (имовинска) права правни израз друштвених односа којима се бави граЬанско право. У правној теорији познат je покушај негирања субјективних права, с тенденцијом њиховог своЬеша на социјалне (друштвене) функције. Основ за то наЬен je у сужавању појединих права, пре свега права својине, од стране државе почев од првог светског рата наовамо, и касније у негацији извесних права у смыслу њиховог одузимања. Административни период социализма, у коме je интервенција државе у друштвене односе достигла историјски невиЬене размере, особито je погодовао неговању схватања о социјалној функцији субјективних права, као и негирању њиховог постојања. МеЬутим, то схватање не може да издржи критику, чак ни за раздобља у којима je долазило до извесног негирања и сужавања субјективних права услед интервенције државе. Чак и у тим раздобљима друштвени живот, посебно облает која обухвата односе поводом материјалних добара и услуга, одвијао се кроз категорију субјектнвних права и обавеза. Интервенција државе ни je никад доводила до тоталне негације субјективних права и функционисања друштва без њих, него до негације у смислу припадности одреЬеним субјектима и њихове узурпације и присвајања и, евентуално, каснијег уступања другим субјектима, и то углавном онима на које се држава ослања. Историјски посматрано, до интервенције државе у друштвене односе и до извесне негације и сужавања субјективних права долазило je у периодима пуне зрелости или у периодима оформљавања одређеног друштвеноекономског система. То су раздобља у којима се друштво или бори да се одржи, у смислу да не пропадне и уступи место новом друштву, или се бори за афирмацију и скупл>ан>е снага за дал,и развој, пошто je срушило преживели друштвено-економски систем. Тако, до негације и сужавања субјек-

(i) О односу између самоуправл>аља и грађанског законика писали смо огтширнще у чланку ~0 самоуправљању и кодификапији грађапског права", који je објављен у Аиалима Правног факултета у Београду, 19ö7, бр. 2—3, стр. 133—143.