Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

330

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тивних права дошло je, на пример, у периоду првобитне акумулације капитала, затим у периоду државног капитализма у буржоаским земљама, а кад je реч о социјалистичким эемл>ама, у периоду тзв. административног социјализма, тј. прве фазе живота социјалистичког друштва. Аржавна интервенција у друштвене односе, која доводи до извесног негирагьа и сужавања субјективних права, представлю јавноправну, пре света административну интервенцију. Посматрана са становишта области живота коју регулише граВанско право, она значи сужавање подручја граВанскоправног регулисања друштвених односа, али не и његову тоталну негацију. Y мери у којој се обављају, граВанскоправни односи не могу друкчије да се одвијају него кроз категорију субјективних права и обавеза- ¥осталом, чак се и јавноправни односи, укључујући и управноправне односе, одвијају преко категорије субјективних права, с том разликом што у јавноправним односима један субјект, а то je држава, иступа с јачом волом и у стању je да присвоји више права и да наметне веће обавезе. Међутим, интервенција државе у друштвене односе и њено релативно негирање и сужавање субјективних права историјски су условлена и, крема томе, пролазна појава. Y раздобљима у којима нема те интервенциje или je она сведена на минимум, субјективна права доживљавају пуну афирмацију и представљају стабилне правке категорије. Према томе, правни живот се увек одвија кроз категорију субјективних права, без обзира да ли у друштву постоји државна интервенција или не. Ако постоји, субјективна права су нестабилна, бивају често узурпирана и тиме негирана са становишта лица, која су их имала, али не и са становишта лица ко ja их стичу, или су сужена; ако не постоји државна интервенција, субјективна права су стабилна и релативно широка, тј. права са релативно широким овлашћењима. Дакле, у сваком случају, субјективна права постоје, и друштво без њих не може постојатн. Поводом субјективних права, а у вези с доношењем нашег граВанског законика, поставило се питање ко je субјективно право има основни значај за наше социјалистичко друштво или, другим речима, који je најзначајнији друштвени однос који треба да регулише наш граВански законик. По мишљењу неких правника и друштвено-политичких радника, то je право радника на присвајање плодова рада остварених друштвеним средствима на основу права на рад; ово право, као темељ нашег граВанског законика, треба да Aâ радикално нову физиономију и садржшгу нашем граВанском законику у односу на постојеће и раније граВанско законодавство. МеВутим, ми бисмо били слободни да као претходно поставимо ово питање: има ли уогапхе места регулисању права радника на присвајање плодова рада остварених друштвеним средствима на основу права на рад у граВанском законику? Тек пошто се да одговор на питање где треба рехулисати ово право, може се поставит питање како то учинити, као и питање какав значај има то право, тај друштвени однос, у поређењу са другим субјективним правима, односно другим друштвеним односима.