Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

341

ОДНОС УПРАВНОГ ПРАВА И НАУКЕ О УПРАВИ

о управи. ( 6 ) Уколико се овај предмет проучава одређеним научно-методолошким поступком, нема сумње да je самостална научна дисциплина која свеобухватно проучава управу, а не само студија која проучава извесне посебне проблеме јавне управе. 3. Кад се данас упоређује управно право и наука о управи, прво се истине да je управно право правна наука, односно наука управног права, а да наука о управи није правна наука. Успешном развоју науке управног права посебно je допринела концепција о правној држави која je потисла апсолутистичку државу. Правна држава je истакла начело законитости као основно начело за делатност управе хдто je имало као последицу и судску контролу рада управе чиме се уједно обезбеђивала и заштита права грађана. Поред овог разлога истине се да су успеху развоја управног права у XIX веку посебно допринели у континенталним европскгш земљама руководећи кадрови управе који су махом били правшщи. Говорило се чак о правничком монополу („Juristen-Monopol”) и то стога што су, с једне стране, једни правници прописивали нормативне акте, а с друге, као судије посебног управног судства други правници изрицали шта je право. 4. Y Великој Британији у XIX веку није био исти развој као у континенталној Европи. Може се сматрати да се концепција о правној држави :фонолошки већ раније била појавила у Великој Британији него у Немачкој и Француској јер су се тамо најпре и појавила ефикаснија правна средства за заштиту права грађана од незаконите и неправилне делатности органа управе. Међутим, за Велику Британију je карактеристично да поштовавье правних правила није везано за посебно управно право ни за установљавање посебног управног судства. Енглески правник Дајси (Dicey) посебно je утицао да судови опште надлежности решавају спорове који се воде у вези са делатношћу управних органа и то не на основу посебних управноправних норми већ на основу општих правних правила, односно примењујући Common law. Овај отпор посебном управном судству у Великој Брнтанији, поред осталог, проузрокован je и чптавим низом изузетних органа са судским овлашћењима који су у XVI и XVII веку били инструмент апсолутистичке владавине за време династија Тјудора и Стјуарта. Познато je да je Дајси истицао да Велика Британија нема и да неће ни имати управно право, али се с разлогом данас истине да je и у то време, кад je он то тврдио. било исправније порицатн само постојање посебног управног судства у Великој Бритагшји, јер иако тада није било управног судства ни управног спора, управно право je ипак постојало пошто су и тада закони и одређена правна правила прописивали функционисање извесних јавних власти и утврдили овлашћења јавних служби. Овај утицај Дајсија, односно ова концепција je трајала све до прве половине XIX века и тако уједно успорила развој управног права у Великој Британији. Наука о јавној управи, односно израз Public Administration je зише америчког порекла тако да je у Великој Британији овај израз новијег датума, али се управа баш стога што није било управног права углавном проучивала као политичка наука која je обухватала локалну и централну управу и проучавала њихову конкретну делатност. Развој управног права у Велико]

(e) G. Langrod; op. dt., стр. ИЗ.