Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

340

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Постоје гледишта која постављају питање да ли je оправдано упоређивати науку о управи и науку управног права, јер сматрају да право није наука. По овом гледишту, право je техника друштвеног уређења коју прописује власт објективним нормама и које грађани морају поштовахи под претњом одговарајућих санкција. ( 3 ) Међутим, под одређеним условима и позихивноправне дисциплине су свакако научне дисциплине ( 4 ), na je стога сасвим оправдано посветити пажњу односу науке управног права и пауке о управи. 2. Наука о управи се све више афирмира у свим земљама тако да постоји већ низ запажених дела у светској лнтератури. Напред je већ изложено да je управа била првобитно предмет проучавања науке о управи, а да се тек после појављује наука управног права. Овде вала истаћи да je у светској литератури, која не проучава само позитивно право о управи него феномен управе разматра у целини, имајући у виду и односе управе који нису регулисани правом, било расправљања како назвати тај предмет. По једнима, овај предмет би био наука о управи или наука о управљању, по другима управне науке, наука или науке о јавној управи, социологиja управе, социологаја организација, теорија управе или, најзад, јавна управа што би у ствари било превод израза Public Administration који je y употреби y Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији. Спор око назива овог предмета највише се водио око тога да ли ce определити за назив управне науке или управна наука, односно науке о управи или наука о управи. Није немогуће бранити гледиште да би више одговарао назив управне науке, јер би се у овом предмету управа морала проучавати комплексно примењујући научно-истраживачки поступай и сазнања о управи различитих научних дисциплина (економских и правних наука, филозофије, психологије, социологије и др.), али je несумњиво да се овим називом подвлачи да различите научне дисциплине проучавају управу и да она више одражава мозаик гледишта о управи него јединствену научну дисциплину. Међутим, свеобухватно проучавање управе уз помоћ свих одговарајућих научних дисциплина не би се смело схватити као збир и мозаик сазнања о управи из различитих научних дисциплина, већ као јединствена научна дисциплгша која има одређени циљ да интеграцијом свих сазнања о управи допринесе свеобухватном али јединственом проучавању ради налажења не само што боље организације управе већ и што ефикасније управе која ће обезбедити да управа служи човеку и друштву. ( 5 ) Слично овом спору, у Сједињеним Америчким Државама je спорно, да ли овај предмет, који се тамо назива Public Administration, сматрати науком или студијом о јавној управи. Истине се да je разлог овом спору, што се у Сједињеним Америчким Државама у проучаваььу управе првенствено проучавао психолошки процес управљања, па се стога устручавало ова проучавања називати науком већ се све вшпе означавада као студија

(з) A, Molitor: Droit administratif et sciences administratives, Recueil de jurisprudence du droit administratif et du Conseil d'Etat, Bruxelles, 1967, No 3, str. 147.

(4) Д. Деиковнћ: op. cit

(s) G. Langrod: La science administrative et sa place parmi les sciences voisines, y књизп Traité de science administrative. Mouton, Pans. 1966. str. 111—113; E. Старосьщяк: Елешенты науки управления, „Прогрес", Москва, 1965, стр. 43—44.