Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

своме схватању ( 8 ) Роген иде тако далеко да 'сматра да, по извршеној кодификацгри, сви други правки нзвори треба да нестану, тј. да законодавад при кодификацији решава све случајеве који постоје, па чак и оне који ће се евентуално јављати у будућности. Али, плашећи се да y томе погледу не буде непотпуности, он предлаже да сваки законик буде праћен званичним коментаром, којн би био обавезан за оне који Йе те законике примегьивати ( 9 ). Насупрот Тибоу, Савињи je ишао у другу крајност ( !0 ). СтојеЙи на становншту апсолутности друшхвене динамике и констатујући постојање еволуције, он у начелу ннје против кодификаторе, али сматра да je она израз савршенства правног стварања, које, са своје стране, значи замену друштвене динамике друштвеном статнком, а како то савршенство join ннје постигнуто, то je за сада кодификатора немогућа, па чак би била и опасна. Она би представљала кочницу у развитку друштвених односа, што шре допустиво, а осим тога она je и технички неизводљива, јер нема одреЬених граница где би имала да се заустави. То су и аргументи који се износе против кодификаторе у Великој Британији и Сједињеним Државама Америке, но који су и у самим тим земљама били врло оспоравани ( и ). Ми се не бисмо овде луже задржавали на аргументима једног или другог схватања, али сматрамо да су оба погрешна, управо, тачније речено, претераяа. Истина je да je трансформација стална и вечита, да je она неизбежна, али je исто тако истина да управо та трансформатора захтева и извесну снгурност у заснованим односима, дакле извесно позитивноправно регулисање, које fte одговарати правној свести времена и потребама живота када се оно врши, тј. у моменту кодификаторе. Трансформација изазива вечито промене у друштвеним односима, па према томе и у правним схватањима која се у једном моменту наметну другатву у облику познтивноправних прописа (закона и законика), у щпъу да се друштвеним односима пру-

(s) Ипак он то статично стање сматра произволом прошлости, у којој je еволуппја права постојала, па чак била и врло жива, али која je достигла свој цил>, па према томе и завршена. Еволуција права je доста слична процесу производьье хартије. У огромным машинама види се најпре парчад разног материјала, затим каша која се све више и выше тањи под утнцајем температуре, док најзад не постаие чврста и отпорна матери ja хартија. Mebyтим, додајмо, да се Роген, у овом свом поређењу, које je иначе, мислимо, срећно изабрано, зауставио на пола пута. Произведена хартија намењена je не да осгане увек онаква каква je изашла из фабрике, него да буде утрошена, више или мање потпуно, али у сваком случају да буде трансформисана, Истн je случај и са правом. Y развоју права долази се каткада до момената који представл>ају извесна затишја, или нов почетак, или израз извесне стабилизованости, тако да се кодификација наметне као најсавршеније средство правне технике. Међутим, иако je тнме дошла до изражаја статична тежња, динамика није ништа изгубила од своје битности постојања и дејства. Развитак ће се наставити и убудуће, да би у једном моменту изазвао укидање одн, замену, или бар само да учиыи без дејства законике који су дошли као израз такве статичке тсжње.

Cs) Роген je у току времена ублажио обо своје гледиште, мала га није никад напустно. В .La science juridique pure, Paris, 1923, Sociologie Partie de philosophie, Lausanne, 1928.

(io) Savigny: Vom Beruf unserer Zeit für Gesetzgebung und Rechtswissenschaft, Heidelberg, 1820.

(и) Aa наведемо само критику Џ. Бентама (Jeremy Bentham), који посебно енергично устаје против мишл.ења о добрим странама обичајног права: где постоји само јуриспруденпија која се не заснива на писаним законима него на обичајном праву, не постоји сигурност за права појединаца, или бар не постоји онај степей сигурности којн се може постићи за случаЈ постојања писапих закона.

283

НЕКА ОПШТА ПИТАН.А ДОСАДАШН.ИХ КОДИФИКАЦИЈА ГРАБАНСКОГ ПРАВА