Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

179

СУДСКА ПРАКСА

судског одељења и покушао да уједначи судску праксу по наведении питањима. За седницу je био црипремљен реферат (*) који je једним делом представљао ннформапију о овим новим тенденцијама у судској пракси, о бројности и неаргументованости решења која су одударала од раније судске прайсе као и мишљења о оправданости и целисходности промене положаја осигуравајућег завода у кривичном поступку. Y реферату je изнет став, боље речено тумачење одредаба ЗКП-а, у том смислу да оне, и хакве какве су сада, допуштају разрешавање искрслих проблема учешћа осигуравајућег завода у поступку и његовог директног обвезивања кривичним одлукама, а по основу његове граЬанско-правне обавезе на накнаду штете из уговора о осигурању. Референты, найме, сматрају да осигуравајући завод може учествовати и у кривичном поступку на исти начин као у парничном (нацр. у улози споредног умешача), јер, по њиховом мишљењу, члан 97. ст. 1. ЗКП-а значи не само да се у кривичном поступку може расправљаги о имовинско-правном захтеву оштећених лица, него и да се на део кривичног поступка који се односи на имовинско-правни захтев могу приметьивати одредбе Законика о парничном поступку, уколико тиме не би дошле до знатног одуговлачења кривичног поступка. Реферат оцењује да би, join по једном основу, такоВе без промена позитивних прописа „примен(ом) аналогије (која) у кривичном поступку није принципијелно искључена" осигуравајући завод могао учествовати у кривичном поступку, и то на начин па који учествују правка лица „која стоје иза окривљеног" из чланова 463—469. Законика о кривичном поступку (случајеви у којима долази у обзир одузимање имовинске користи од радне или друге организације). Референта такоВе сматрају да позитивноправне одредбе Законика о кривичном поступку не исклтучују „ни могућност да се одштетни захтев постави не само према оптуженом већ и према осигуравајућем заводу као оном нравном лицу које на основу уговора о осигураньу по правним правнлима грађанског права одговара за штету коју je кривичним делом учинио оптужени“, те да кривичном пресудом може бити обухваћен осигуравајући завод. За свој став налазе потврду у члану 102. ст. 2. ЗКП-а, „према коме ће у случају осуВујуће пресуде —■ суд... оштећеном досудити имовинско-правни захтев ...". Наиме, последња формулација обухвата само два момента: а) осуВујућу пресуду и б) досуђивање или делимично досуђивање имовинско-правног захтева односно упућивапе на парницу. Арутам речима, ништа се не спомиње у вези са там ко Не бити обавезан на накнаду штете (подвукла М. В.) поводом постављеног имовинско-правног захтева..." Са оваким ставовима реферата није се сложила већина учесника седнице ( 2 ) ани остали републички судови који су, поводом реферата,

(1) Реферат под насловом ~Како поступити у слунају када постоји очигледна извесиост да he се пресудом суда расправ/ьати и о правима лица ко ja нису унесници у поступку . . . " припремили су стручнп сарадницп кривичног одељења Врховног суда Србије.

(2) Кривично одељење Врховног суда Србије je по наведенмм пигањима заузело следеће ставове:

„1. Y кривичном посаупку осигуравајући завод не може бити обавезан на накнаду шете ни самостално, нити солидарно са оптуженим без обзира на обим обавеза ОЗ-а према