Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

201

ПРИКАЗЫ

жоаским теоретичарима који сматрају да пре грађанског поступка и без гьега нема материјалног права, да судија ствара правый поредак (Биндер, Билов, Келзен, Гол лишит). Из тих теорија, по мишљењу аутора, показује се стремљење буржоаске државе, у периоду империализма, да отвори врата судијској самовољи. Насупрот оваквим схватањима које писац назива монистичким јер у крајњој линији своде материјално право на поступак за социјалистичку науку дуализам матери]алног права и процеса неоспорна je премиса за исправне заклучке о односу ове две области. Та] дуализам не значи одвојеност, него функдионално ]единство, које се огледа у томе што процес завися од материјалног права и обратно (стр. 57—59). Први вид зависности огледа се у томе што грађански поступак треба пре свега да буде подешен облицима повреде грађанских права и потреби нормалног функционисања грађанских односа. Осим тога могућности заштите, које грађански поступак пружа, треба да одговарају различито] садржини и различитом режиму права које треба заштити. Зависност материјалног права од формалног има нормативни и содполошки карактер. Нормативна природа се изражава у томе што грађански поступак кроз санкцију да]е правый карактер матери]алноправним нормама. Социолошку зависност треба видети у томе што ефикасност грађанскоправног поретка зависи од ефикасности граВанског поступка. Овде проф. Сталев указује на један знача] парничног поступка коме до сада у литератури није поклоњена довољна пажња. Парничном поступку се обидно придаје репресиван карактер, при чему се има у виду његов цил>. Посматрајући ову грану социолошки, гшсац открива и њен превентивни знача]: претња санкцијом ко] а се кроз поступак остварује, представља фактор мотивације понашања у смислу поштовања туВих права (стр. 59). Упркос функционалном јединству двеју правних области, аутор као што смо рекли прихвата дуализам матери]алног права и процеса. Ово двојство огледа се нарочито у дефиницији појма парничне радгье странке: карактер такве радње има само она] акт странке који ]е и у погледу претпоставки за своју пуноважносг и у погледу правних последица регулисан процесним правом (стр. 192, 341. и 342). Аакле, пре свега својство парничних радњи што сматрамо за потпуно исправно —■ има]у само акти суда, странака и интервенијената, а не и сведока и вещтака. Делатност ових других je процесноправно релевантна, али није управљена на разво] поступка (чл. 183). То je владајуће гледиште како у совјетској науди, тако и у науди кагшталистичких земал>а. Ваља нагласити да je појму парничних радњи странака проф. Сталев поклонно у свои удбенику више простора него што ]е то случа] са совјетским писцима. За њега су те радње једна процесноправна категорија, различита од правних послова, који, и кад су предузети у поступку, задржавају сво] материјалноправыи карактер. Аутор узима да су признагье тужбеног захтева и одрицање, као и компензациони приговор, чисте парничне радње (стр. 192, 343). Судско поравнање има природу мешовитог акта: оно je, како по својој фактичко] садржини тако и по сво] им последицама, уређено и процесиим и материјалним правом (стр. 361 —364). Класификацији парничних радњи писац не придаје велики знача]. БЬегова по дела само донекле подсећа на Голдшмитову поделу (стр. 194. и 195). Y погледу врсте тужби, треба истаћи да писац усваја тројну деобу, узимајући да перед кондемнаторне и декларативно, постоји и конститутивна (стр. 164. и след.). На ово] тачки он се разликује од владајућег гледишта у совјетској науци. Из ауторовог става да ]е предмет спора материјално субјективно право (стр. 175), могло би се закључити да он по питагьу идентихета заступа матери]алноправну теорију. Мислимо, мейутим, да би такав закључак ипак био пренагљен. Наиме, ауторово излагање о преиначењу тужбе и о објективним границами правноснажности пресуде пре указује на процесноправну теорију: промена истоветности настаје променом основа или променом петитума. Под основой треба разумети правнопроизводну чигье-