Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
41
РАЗВИТАЯ СВОЈИНСКИХ ОДНОСА Y СРБИЈИ Y 19. BEKY
Сељаку, досељеном и осиромашеном, била су неопходна новчана средства за организовање и подизање домаћинства и плаћање пореза. Како je унутрашње тржшпте било неразвијено, a спољне монополнсано од стране неколико породица, ситном сељаку je остајао само зеленаш да би подмирио најосновније обавезе. Тако je и зеленаштво постелю средство за стицање великих поседа. Злоупотребе капетана и кметова су толерисане од стране виших власти, због повезаности интереса измеВу једних и других. Начелници и кметови су били дужни да држе народ „у запту", сваки час спреман да, у тешким социјалним условима живота, налази о душке у бунама и одметању у хајдуке. Колико су унутрашњи односи били заоштрени указују и ове чшьенице: телесна казна je укинута законом тек 1873. год. иако су протестовали „учитељи, свештеници и кметови", који су се жалили „на велику распушгеност (управо: што су укинуте батине). Види се да се стари васпитачи, остављени без старик дисциплинских средстава, не умеју да послуже новима ( 67 ). Затим, шездесетих година, већи део Србије се пашао,, под опсадом" као да je рат. Законом од 24. априла 1863. уведени су и „преки судови“ I 68 ) за хајдучију и разбојништва. Повезаност интереса измеЬу локалних органа и влада посебно je уочљива на изборима за Народну скупштину. Са развијањем парламентарног живота у Србији и општине постају попришта борбе за власт. Зато се морало водити рачуна да се, не само за начелнике, већ и за општинске кметове не протуре непожељна лица. Јер, полиција je морала, поред осталога, „да ствара (и) присталиде насилничкој влади, и да гони противнике повлашћујући појединцима, на штету општине, a гушећи друге". Тако се „развило партајство по селима и варошима”, и помоћу полиције (су се) осилили заватинари, који су захватали општинску земљу..." ( РС ) (тюдвукла Р. Г.). Аа би се, пак, успорио процес раслојавања села и ублажили социјални сукоби, владе су доносиле више закона о заштити минимума сеоског поседа од продаје за дуг. Један такав закон je донет и 24. децембра 1873. год., по коме се землюраднику није могло продати за дуг: кућа са окућницом, „пет плугова земље на главу”, као и землюраднички алат ( ,0 ). Y истом циљу спречавано je, законски, и распадање породичних задруга, пошто није било могућности да се осиромашено сеоско становпиштво запосли у варошима. (Закон о потпомагању нндустријског развоја донет je тек 1873. год., али je остао без одзива. Трговцима je изгледало ризично да капитал стечен у трговини улажу у индустрију).
(67) м. Б. Милићевић; „Дневник“, 1. VIII 1875. СКж, 16. VII 1931.
(68) Зборник закона и уредаба . . . , бр. 16, стр. 16.
(69) Светозар Марковић; Сабрани описи, књ. 111 , стр, 299. Издање „Културе", Бгд. 1965.
(70) Зборник закона и уредаба ... бр. 26, стр. 14.