Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

40

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и до новчаних средстава, ослањајући се, исто тако, на своје политичке функције. На установљене чшьенице и учестале жалбе сељака да начелшщи и кметови користе ошптныске фондове узимајући новац под законски, мањи интерес, од онога под којима су се друш задуживали, па су затим истн новац давали сељацима под далеко већи донето je „ретење” (18. децембра 1859), којим се забрањује кметовима и начелнищша „да сами узајмљују и другими дају новац из опшхинске касе без одобрења свих општинара" ( 61 ). Друго „решење“ je драстичније: 24. јула 1851. законодавна власт наређује да држава изда на зајам 100.000 дуката брайи Симић и Миши Анастасу евићу (високим државним функционерима Анастасу евић je хада и најбогатији човек у Србији) „без обзира на зајмове који су раније издати" ( 62 ). Међу дужницима који су узимали кредите из државне касе (1858) налазе се (више од половине свих дужника) саветници, министри, иачелници, велики трговци, рођаци људи од положаја итд. Сељак, мали трговац не налази се на тој листи” ( 83 ). Када je основана Управа фондова (16. августа 1862), у коју су се слили фондови из општинских и других каса, да би се кредитом на непокрегности помогло економски слабуим, кредит су покупили престонички л>уди. „Већ 1866. године влада прпзнаје да Управа фондова нуе била од велике користи онима којима je у прво време била намењена, а то je сиромашнијим земљорадницима“ ( м ). Слично се десило и са окружним штедионицама, ко je су основане у неким варошима 21. октобра 1871. год, са истом наменом. Новац су покупили начелници и паланачки трговци. Затим су позајмљени новац издавали сељацима под много већи интерес. Поменуте установе су основане да би се спречило задуживање се,л>ака код зеленаша. Пропадање сељака због зеленашких духова свакодневна je тема join од устанака, да се под уставобраннтељима (и дал>е) карактерише као друштвена болеет.” Има зеленаша који имају земаља колико једанаест до дванаест сељака заједно. Знало се за срезове, нпр. јасенички, где су читава села прелазила у руке неколико зеленаша" ( S 5). За исти срез изнето je и у Народној скупштини (1873): „Већ сад... има само неколико људи који нису дужни, а све остало задужнло се код два три човека, и ако се томе не помогне извесно Йе по неколико села прейи у руке 2—3 човека. ...Бадава Йемо говорити да смо истерали спахуе из наше земл>е, они Йе да постоје ..." ( 6в ).

(61) Исто, бр. 12, стр. 116.

(в2) Исто, бр. 6, стр. 28.

(вз) Сл. Јован о в и ћ : Устаообранитељи . . . стр. 119. Целокутша дела, кн». 5, изда-Iье 1933. Београд.

(04) Слободан Јовановић; Друга влада Милоша и Мчхајлл, стр. 306

(65) Сл. Јовановнћ: Свстозар Марковић, стр. 31, II издање; и ~Српске новине“, бр. 31, 1858. год.

(Об) Протокол са зассдања Народне скупштине 1873. год. стр. 591—593.