Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

51

УПРАВНИ УГОВОРИ И ОБЛИГАДИОНИ ОДНОСИ РАДНИХ ОРГАЯИЗАЦИ JA

joui нема сагласности за решегье овог питања, јер су садашња решења последица посебног историјског развоја одређеног друштва. Француско управно право развило je теорију о унравном уговору јер има и посебно управно судство у чију надлежност спада и решавање управних уговора. Спорове поводом приватноправних уговора које закључује држава не решава посебан уяравни суд већ суд ошпте надлежности. С друге стране у Францу ској и Шпанији су извесни уговори, управни уговори, а ти исти уговори у Италији су само приватноправни уговори. Негде су управни уговори само кад je то законом прописано ( 1в ). Y Швајцарском праву и спорове поводом управних уговора решава суд опште надлежности. Y земљама Латинскс Америке ови спорови се решавају, по правилу, по правнлима приватное права уколико нема посебног управноправног прописа. Главни управни уговори у овим земљама су уговори о јавним радовима, о набавкама за јавне службе, и о концесионарној јавној служби ( 17 ). Али, колико je тешко угврдити правку природу ових уговора и одредити који je уговор приватноправни a који управни уговор, илуструје се примером да у Аргентини, на пример, једпи теорехичари сматрају да су уговор о јазним радовима, уговор о концесионарној јавној служби и уговор о набавкама за јавну службу управни уговори, док други теорегичари тврде супротно да су ово приватноправни уговори ( 18 ). Ни терминологија иије уједначена. Y францускОхМ праву, као и у неким другим земљама, ови сс посебни уговори називају управним уговорима а у Немачкој и Аустрији јавноправни уговори (öffentlichrechtlichen Vertrag) мада се користи и термин управноправни уговор (Verwaltungsrechtliche Vertrag). Ни ту нема потпуне сагласности. Y Западној Немачкој неки писци разликују јавноправне уговоре од управних уговора који су по том гледишту само један вид јавноправних уговора. Постоји joui и разликовање управних уювора па „координационе” у коме су једнаке вол>е страна уговорница и „субординационе” у којима се држава јавља са јачом вољом ( 18 ). С друге стране у Савезној Републици Немачкој за извесне уговоре који се иначе у другим земљама сматрају јавноправним уговорима, има писаца којн тврде да ту није у питању јавноправни уговор већ „управни акт по захтеву" или по добровольном потчињавању (Verwaltungsakt auf Unterwerfung). Истине се да већи број правних теоретичара у Савезној Републици Немачкој, Швајцарској и Италији, на пример у концесији, не виде уговор ни приватноправни ни јавноправни, већ само управни акт „по захтеву"

(le) Е. Sayagues Las о, Traité de droit administratif, Librairie générale de droit et de jurisprudence, Paris, 1964, No 349, erp. 530.

(и) E. Sayagues Laso, op. ait. стр. 532 примедба 4, и стр. 533 и даље.

(is) E. Sayagues Laso, op. cit. стр. 533 примедба 2.

(19) H. Wolf, V e rwa I lungs rech 1, I Verlag, С. Н. Beck. München, 1968, стр. 281—282. Академик проф. П. Стайнов, побија ову поделу и истине да су против тога проф. Форстхоф у Немачкој и Имооден у Швајцарској. Вплети П. Стайнов, Теорията за административная договор в социалист ическ от о право, Годишник на Софийская Университет. Юридически факултет, Т. LVI, 1965, (посебни отисак) стр. 48 и примедба 1 и 2. Y аустријском праву проф. Л. Адамович над излаже о овим уговорима корпсти тсимин јавноправни уговори (L. Adamovich, Handhuch des österreichischen Verwaltungsrecht, I Band, Springer Verlag, Wien, 1954, стр. 83.