Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

или управни акт по коме странка добровольно пристаје да буде потчикена ( 20 ). Већ давно у буржоаској правној литератури има гледишта која оспоравају посхојање управних уговора (у Аустрији W. Antoniolli, у Немачкој W. Jellinek, A. Köttgen) и сматрају да не може бити посебних уговора. По њиховом гледишту уговор може бити само уговор. Стога, ако управа ради вршења својих задатака и обављања јавннх служби ступа у извесне односе у којима се она јавл.а са јачом вољом, није више реч о уговору већ о једпостраном акту управе. Оспоравали су постојаље управних уговора иX. Келсен (Н. Kelsen) ( 2I ) иЛ. Диги (L. Duguil). Полазећи од гледишта да не посгоји разлика између прнватног и јавног права, Келсен je сматрао да постоји јединствени правни поредак па прсма томе не може бити управног уговора. Посебно je Диги истицао: „Данае нико не оспорава да уговори обвезују државу; али постоји једна доктрина, погрешна и опасна, која на жалост упорно и даље постоји. То je доктрина која разликује две катешрије уговора које закључује држава: приватноправне и јавноправне уговоре ... Ова доктрина не одговара ничему a постоји опасное! да доведе до тешких последица. Уговор je одређена правыа категорија, и ако су елементи који морају садржавати уговор присутни, такав уговор ће увек имати исти карактер и исте последще" ((**). Диги својом критиком ни je успео да потисне теорију управних уговора у Француској. Y Немачкој се првобитно под утицајем Лабанда (Laband) и Г. Јелннска (G. Jellinek) развила теорија јавноправних уговора, али je касније потиснута под утицајем критике О. Мајера (О. Mayer). После првог светског рата понова се јавља теорија јавноправиих уговора за коју се посебно залагао и тада и сада В. Апелт (W. Apelt) С 2 »). За јавноправни уговор залагао се и Ф. Флајнер (F. Fleiner) ( 24 ). Данае се у Савезној Републици Немачкој посебно залаже за постојање јавноправних уг<> вора проф. М. Булингер (М. Ballinger) који у јавноправним уговорима види подеснији инструмент за делатност данашње ,д!ланиране и социјалие" државе и њепе управе, јер управни акт више представља полиднјску заповест која je одраз старог схватања управе у правној држави. Стога проф. Булингер сматра да je нужно тражити нове инструменте који ће више одговарати преображају савременог друштва и које види и у јавноправним уговорима ( 25 ),

(20) П. Стайнов, op. cit. стр. 30—31.

(21) Н. Kelsen, Zur Lehre vom öffentlichen Rechtsgeschäft , Archiv des öffentlichen Rechts, T. XXXI, H. 1, стр. 25 и дал>е. Наведено према П. Стайнов op. cit. стр. 26, примедба 1.

(22) L. Duguit, Traité de droit constitutionnel, T. 111, Paris, 1930, стр. 434.

(23) W. Apelt, Der verwaltungsrechlliche Vertrag, Archiv des öffentliches Recht, 1959, Bd. 84, стр. 250. Проф. Crajnoß истине да je Апелт још 1921. године побијао гледшпте О. Мајера који je био најзећн противник управноиравног уговора. Види, П. Стајнов, op. cit. стр. 45, примедба 45.

(24) F. Fleiner, Les principes généraux du droit administratif allemand, Librairie Delcgrave, Paris, 1933, cr p_ 132 и дал>е.

(25) M. Bullinger, Vertrag und Verwaltungsakt, Stuttgart, 1962, стр. 237. Наведено према П. Стајнов, op. cit. стр. 45—46, примедба 2.