Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

373

CYACKA ПРАКСА

Толеранхан je став судске контроле према одсутности усмене расправе. Нисмо нашли судске одлуке којима би се ништила решења донета у поступку проведеном без одржане усмене расправе, па чак ни тамо где je она по закону морада бити одреЬена. Нема оправданья за ову благост судске контроле, кад се има у виду сав значај усмене расправе за утврђивање материјалне истине. Чини нам се да би био оправдан поништај решена кад у поступку за његово доношење није поштована императивна законска одредба о обавезности усмене расправе. Характеристична je и јаче наглашена тенденција управне праксе за решавање у скраћеном поступку, пропшривањем случајева законом предвиВених, у којима je то једино допуштено. Y скраћеном поступку се непосредно приступа решавагьу по захтеву странке, односно по службеној дулсности, без посебног воЬена испитног поступка, што je омогућено неспорним чинешщаыа које се доказују доказима поднетим уз захтев странке или доказима и подадима из службене евиденције, са којима je странна упозната. Решавањем у скраћеном поступку, дакле, не крньи се ни начело саслушања странке ни начело материјалне истине, jep je сама странна у свои захтеву изнела чшьешще и поткрепила их потребним доказима, или о релевантним чинешщама постоје непобитни докази у службеној евиденцији органа који су познати странци. Y томе je суштина решавана у скраћеном поступку, апстрахујуђн ређи случај скрађеног поступка кад се предузимају хитне мере за заштиту јавног интереса у коме се решење доноси на подлози вероватних чињеница и без саслушана странке. Међутим, у управној пракси под видом скраћеног поступка чешће се прекорачују строге законске границе у којима je скраћени поступай једино допуштен. Тим прекорачењем се обичпо крши начело саслушања странке или начело тлатеријалне истине или оба начела истовремено. Судска контрола je и ту реаговала, ништећи решена донета у скраћеном поступку мимо законских граница. Писмена форма решења и његови обавезни саставни делови. Цил. воЬена поступка и ы-егов редован исход je доношене решена којим се одлучује о стварима која je била предмет поступка. 3YII предвиђа, сем незнатних изузетака, писмсну форму решена и прописује обавезне саставне делове решена. Многоструки разлози то оправдавају. Законска обавеза за доношене писменог решена са обавезним саставним деловима обавезује органа на објективнији и правилнији рад у вођењу поступка и решавану, него што би било да није такве обавезе. Колико шира могућност за арбитрерност у раду органа на управним стварима, без строго прописано писмене форме решена и његових обавезних саставних делова. Тиме се и странци пружа потпунија правка заштита. Шта странна добија писменом формом решена са обавезним саставним деловима, најбоље ће се видети ако се замисли у каквој незавидној ситуацији би била ако би се о неним правима и обавезама регаавало усмено. Међутим, оживотворене и нечег тако основног и логичног, без чета се не може замислити остваривање законитости, није шило без опирана у управној пракси. Као да се ради о везивану и спутавану управе у неном праву одлучивана, а не о обезбеђивану правилности одлучивана.