Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

392

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

(Пресуда Врховног суда Југославије, Кж 19/68. од 24. јула 1968. године, објављена у Збирци судских одлука, књига XIV, свеска I, Београд 1969, стр. 29 —34, одлука бр. ]). 1. V одредби члана 135, став 3. КЗ наш законодавац je предвидео једну специјалну конструкцију бића кривичног дела, која у себи садржи два облика. Један облик представља умишљајно убиство више лица у стицају, a други умшпљајно убиство у специјалном поврату. Оваква конструкција кривнчног дела убиства посматрана са упоредноправног гледшнта неким законодавствима je непозната, док друга садрже било исте или сличне инкрнминације. Наиме, законодавства буржоаских земаља овакве конструкдије не садрже. To je случај на пример ca француским l 1), енглеским ( ? ), немачким ( 3 ) и др. Савременим законодавствима цоцијалистичких земалза ове и сличне конструкције нису непознате. Тако, нека од њих познају како убиство више лица у схицају тако исто и убиство извршено у поврагу. Кривични законик РСФСР у свом члану 102, тачка з) и и) као посебне теже облике код кривичног дела убиства предвиђа убиства два или више лица и убиство од стране лица које je раније са умишл.ајем извршило убиство ( 4 ). Овакво становшнте заступа и мађарски Кривични законик који предвиђа оба наведена облика (чл. 253, с. 2, тач. д) ( 3 ). Кривични законик Румуније, за разлику од претходних, инкримннише само убиство више лица једнозремено или са више радии ( г ). Наведена законодавства социјалистичких земаља а исто тако и теорија кривичног права ових земаља, проузроковања са којима ce умишљајно остварује смрт више лица било у виду убиства више лица у стицају или у виду убиства у поврату, сматрају као убиство које у себя садржи квалификаторне околности па га третирају као квалификовано кривнчно дело убиства, сврставајућн га у ред посебно опасних умишљајних убистава ( 7 ). 2. За постојање убиства више лица потребно je да je једно лице умишл>ајно лишило живота два или више лица. Последица код овог кривичног дела je дакле смрт два или више лица. Према томе, два или више лица су нападни објект, a њихов живот тј. два или више живота су заштитни објект. И теорија и законодавство тежилн су и теже увек томе да кривичну одговорност заснују како на објективним тако и на субјективним карактерним особинама кривичног дела. Објективна страна кривичног дела представља повреду извесног правног добра или интереса, док се субјективна

(1) М. Rousselet М. Patin; Droit pénal spécial, 7 éd., Paris 1958. str. 316 i si.

(2) J. F. Stephen: A digest of the Kriminal Law, London, 1947. str. 212 i si.

(3) Schönke Schröder: Strafgesetsbuch Kommentar, München-Berlin 1970. str. 1091.

(4) H. M. Загородпнков, М. И. Якубович, В. И. Владимиров: Советское уголовное право часть особенная, Москва 1965, стр. 157. и сл.

(• г >) Крпвнчни законик HP Мађарске, изд. Института за крпминолошка и криминалистичка истраживања Београд 1965, стр. 100.

(в) М. А. Гельфер: Румынская народная республика, Уголовный кодекс, Москва 1962, стр. 270—271.

(7) С. В. Бородин: Квалификация убийства по действующему законодательству, Москва 1966, стр. 69.