Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

391

CYACKA ПРАКСА

покушај извршења кривичног дела из члана 135, став 1, у вези са чланом 16. КЗ, па затим за оба ова кривична дела, извршена у реалном стицају, нзрећи казну по одредби члана 135, став 3. КЗ. Врховни суд Југоставије, после разматрања списа и оцене навода у захтеву за заштиту законитости, нашао je да je захтев основан. Y образложењу овог свог става Врховни суд Јутославије наводи да сматра —■ уколико се ради о ранијој осуђиваности да je у члану 135, став 3. КЗ за ново убыство прописана тежа казна и да се не ради о прописивању неког новог, посебног или квалификованог кривичног дела. Због тога се приликом одреВивања правке квалификације за ново убиство мора поступити као и да не постоји ранија осуда, тј. да то убиство се има подвести под ону одредбу члана 135, став 1. или 2. КЗ којој одговара. То je нужно да би се утврдило да се ради о убиству учшьеном са умишљајем или да није у питању убиство из члана 136. или 138. КЗ. А да би се утврдило да ново дело не спада у убиства из члана 136. или 138. КЗ, мора се означит под коју одредбу спада. Тек после тога, и пошто се утврди да je та особа и пре осуЬена за убиство са умишл-ајем, опет изван случајева из члана 136. и 138. КЗ, примењујс се одредба члана 135, став 3. КЗ којом je прописана казна и по којој одредби се казна изриче. Због тога, кад се суди повратнику, тј. учиниоду умишљајног убиства који je већ раније био осуЬен за умшпљајно убиство, суд ће одредити правну квалификацију тог новог дела и затим, узимајући у обзир ранију правоснажну пресуду ко ja ће се у нзреци означит код одлучивања о казни за ново кривично дело применит одредбу става 3, члана 135. КЗ ... Исто тако, a имајући у виду да je ставу 3, члана 135. КЗ случај стицаја изједначен са случајем поврата, очито je да се и у ситуацији кад се учиниоду суди истовремено за два или вигае умишљајних убистава, мора поступити на исти начин као и кад je у питагьу поврат, с том разликом што ће суд свако од убистава за ко je оптуженог оглашава кривим посебно квалификовати, већ према законским обележјима односног кривичног дела (члан 135, став 1. или став 2, тачка 1. КЗ и сл.), и на тај начин утврдити да се ради о умишљајним убиствима, али не онима која су предвиђена у члану 136. или 138. КЗ, па ће онда за сва та дела, не утврђујући појединачне казне за свако дело, изређи једну казну на основу одредбе члана 335, став 3. КЗ С обзиром на то да je у ставу 3, члана 135. КЗ прописана само казна, док том одредбом нису прописана законска обележја неког новог посебног или квалификованог кривичног дела јасно je да не може постојати покушај извршетьа кривичног дела из члана 135, став 3. КЗ. Овај иропис садржи само казиену одредбу на основу које се изрггче казна, без обзира да ли су сва убиства о којима je реч довршена или je једно довршено а друго покушано, или су пак сва убиства само покушана. Из ових разлога, Врховни суд Јутославије je уважио захтев савезног јабног тужиоца и применом одредбе члана 389. 3KIT утврдио повреду закона учињену од стране другостепеног суда, не дирајући у правоснажну пресуду.