Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

395

СУДСКА ПРАКСА

цнје, „истовременост" не схвата буквално. Тако пракса совјетских судова а и совјетска теорија узимају да постоји истовремено убиство више лица и у случају када je учшшлац враћајући ce кући своју жену убио, а потом руководећи се истим побудама после протека одређеног времена отишао у кућу њепог детета те и њега лишио живота ( 1) )- Суочени овде са акцентом совјетског законодавства на истовременост и ставом њихове праксе и теорије a имајући у виду одредбу става 3, плана 135. нашег КЗ који у овом погледу не садржи никакав захтев, могли бисмо извести закључак да по схватању нашег законедавца није неопходно да смрт другог лица истовремено наступи када и смрт првог. То значи да ће постојати ово кривично дело и онда ако смрт другог лица настане после протека одређеног времена након извршеног првог убиства. Y састав бића овог кривичног дела улазе најмање два убиства. Y том погледу настаје проблем да ли сва ова убиства морају да се појаве по ј единично посматрано као обична убиства (став 1), или пак постоји ово кривично дело и онда ако се ова убиства појединачно посматрано сва, или нека сама по себи, појављују као квалификована убиства (став 2), При решавању овог пнтања треба нагати у виду да je законодавац овде убиство више лица схватио у ширем смислу Полазећи са тог становишта у састав овог дела могу да уђу како умишљајна обична, тако и тешка убиства а исто тако и убиства која су изван главе XII КЗ, као на пример убиство представника народие власти, привредне или друштвене организације (члан 103. КЗ). YnHHHAan који умишљајно лиши живота више лица, без обзира да ли се ради о обичним или тешким убиствима, очигледно нас суочава са тако друштвено опасним извршиоцем који несумњиво друштву пружа пуно оправдање а и нужно налаже потребу да за таквог учиниоца предвиди и нај строжи ј у казну. Висок степей друштвене опасности таквог учиниоца долази до потпуног изражаја без обзира да ли су убиства извршена истовремено или у некем дужем или краћем временском раздобљу. Y вези са овим настаје питагье какав третман овакав учинилац са гледишта казнене политике нужно треба да има у нашем друштву. Наш Кривични законик за обичног умишљајног убицу предвиђа казну 15 година строгог затвора, а само за тешка убиства ову казну предвиђа алтернативно са смртном казной. Имајући у виду правила о одмеравању казне за кривична дела у стицају из плана 46. КЗ, применом ових одредаба не би се могао строжије казнити учгшилац за два па чак и више убистава у стицају (изузимајући случајеве убиства из ст. 2, чл. 135. КЗ) него што je то могуће и кад je убијено само једно лице, па би у овом случају висок степей злочиначке делатности учиниоца који у овом случају добија посебан квалитет била са гледишта казне и уоггште казнене политике, с обзиром на одредбе за одмеравагье казне за кривична дела у стицају, изједначена ca обичним убиством. Но, прописана казна у ставу 3, плана 135. КЗ јасно омогућује строжије кажњавање учиниоца, пошто je за ово кривично дело

(и) С. В, Бородин: оп. цит. стр. 71.

(12) Објашњења уз Нацрт крипичтюг законика ФНР.Т нздање „Службенн лист", 1951, стр. 293.