Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

396

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

алтернативно са строгим затвором предвиђена смртна казна. Овако предвиЬена казна јасно упуђује на то да законодавац овде није ни мислио на правила у одмеравању казне за кривична дела у стидају, већ je примењивање плана 46. КЗ изричито искључио и решио питање квалификације и кажњавања на посебан начин независно од члана 46. КЗ. Y прилог овог схватагьа може се навести и став чехословачког ( 13 ) и пољског ( 14 ) законодавства, који не предвиђају кривична дела убиства више лица, али зато у њима није спроведена по дела на обична и тепжа убиства, веЬ je за сва убиства алтернативно предвиђена са казной лишена слободе и смртна казна. б) YÓHCTBO у специјалном поврату као квалификовани облик тешког убиства je исто тако нужно и оправдано као и облик кривичног дела убиства у стицају ( 15 ). Обо кривично дело се састоји у томе ако умишљајно убиство изврши лице које je већ било осуђеио због убиства извршеног са умипхљајем, изузев случајева из члана 136. и 138. КЗ. Поврат као квалификаторна околност код овог кривичног дела јесте специјалан поврат, па према томе овде не важе правила у поврату (члан 40. и 40-а КЗ), јер у овом случају општа npaßHiVa не могу да удовоље захтевима казнене политике ( 16 ). Ово je очигледно ако се има у виду чак и вишеструки повратник обичног убиства, према коме се не би могла применом одредаба о вишеструком поврату (члан 40-а КЗ) изрећи строжнја казна од општег максимума казне строгог затвора. Убиства ко ja су обухваћена бићем кривичног дела убиства у специјалном поврату морају бити умишљајна, јер само она указују на раније указану и посебну изражену друштвеггу опасност овог дела и њеног учиниоца, чија поквареност je у овом случају веома велика jep je у питању учинилац који већ из своје раније казне зна како оштру казну изриче суд у примени закона за умишљајно лшпегье живота. Y састав овог кривичног дела не улази убнство детета при порођају и убиство на мах, с обзиром да се ради о привилегованим лакпшм облицима убиства код којих je степей друштвене опасности слабије изражен. Размак времена између раније ссуде за умишљајно убиство и другог убиства није од значаја. Битно je то да je дотично лице раније било осуђено за умишљајно убиство. Према томе, ако још није осућен а за ово дело je наступила застарелост, онда неће постојати ово кривично дело ( 17 ). 4. Норма из става 3, члана 135. КЗ je императивне природе и стога се има применити у сваком случају када су проузрокована два или више убиства, било да се ради о убиству у стицају или у специјалном поврату изузев случаја из члана 136. и 138. КЗ. Из овога произплази да je ово дело свршено када je наступила смрт бар два лица. Но, у судској пракси и теорнји јавља се ши интересантних проблема у вези са питањем делнмич-

(13) Treslni zakon Trestni rad a predpisy souvisici, Praha, 1962. str. 222.

(14) M. Ancel: Les codes pénaux européens, Tom 111, Paris 1958- Code pénal polonais, str. 1504—1505.

(is) M. Борђевкћ; on. пит. exp. 99.

(16) Б. Петрнћ: Нека imiaiba у вези члана 135, став 3. КЗ, Гласннк адвокатске коморе АП Војводине. Нови Сад, бр. 7/1962, стр. 23,

(п) Б С. Угевскпй: Советское уголовное ппапо, особенная часть, Москва 1955. стр. !4л