Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

404

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Трећа глава: „Норме које регулишу совјетски управни поступай" посвећена je следећим шгтањима: однос материјалних и процесних норми у совјетском праву, појам и карактернстике управно-процесних норми, структура управно-процесних норми, врсте управно-процесних норми и спровођење ових норми у друштвеном животу. Y првој глави Сорокин наглашава, да државна власт, управни поступай и управно процесно право као и остали самостални друштвени институти, чине јединствени систем, који je веома компликован. Прво, обухвата веома широку облает друштвених односа управног карактера, друго, поменути елементи овог система представл.ају сами цо себи системе и треће, у државној управи се примењују поред правних и неправна средства. То наглашава и проф. Козлов у својој књизи Соотношение государственного и общественного управления в СССР (Юридическая литература 1966, стр. 41 —42). Занимљива je и тврдња Сорокина, да je основна пажња совјетских научника у области управног права све до данас била усредсреЪена пре свега на проблематику совјетске дрясавне управе као елемента горе поменутог система у целини. Ову тврдњу наставља тиме када каже, да су појам, суштина, садржина к начела ове државне деланности били већ разматрани у бројним научним радовима совјетских правшпеа као на пример у радовима Студеникина, Ананова, Јампољске, Петрова, Козлова и других, a који су ипак државну управу разматрали одвојено односно без повезаности са управним поступком и нормами које их регулишу. Y исти мах Сорокин ипак ублажу je своју критику наводећи чшьеницу, да je државна управа компликован и разнолик феномен, који захтева посебан приступ и који отежава истовремено и довољно дубоко истраживање управног поступка и управног процесног права. Потпуно необраВеыо питање у совјетској правној литератури je, по његовом мишљењу, управно процесно право као треИи елеменат система, који je дефинисао већ на почетку. Суштина државне управе je, по његовом мишљењу, а у чему се слаже са осталим совјетским правницима, у томе да ова представља један од облика делатности совјетске сопијалистичке државе, и то след ehe: остваривагье представничке власти, државна управа, правосуђе и контролно-надзорна, са примедбом да je ова последња у прошлости била спорна и призната само као надзор јавног тужилаштва. YrrpaßHy функцију као облик делатности совјетске државе остварују извршни и наредбодавнн органи државне власти као и друштвене оргаыизације и њихови органи. Аутор у вези са поменутим наводи карактеристике управне делатности у СССР и то: 1. управа je самостални облик делатности совјетске државе, 2. управна делатност je усмерена ка организации практичног остваривања функција совјетске државе, 3. државна управа je као облик делатности совјетске државе повезана са остваривањем делатности у којој се управа јавља са јачом волюм и доноси акте власти, 4. карактеристика управне делатности совјетске државе je коначно и н>ена нормативна актнвност. Y вези са структурой управне делатности совјетске државе, критнчки разматра мишљење друп-гх совјетских научника, као нщэ. Студеникина, Ананова, Јампољске, Евтихијева, Пахамова, Попова, Ерокина и пољског научника Старошчјака. По његовом мишљењу облици управне делатности совјетске државе су следећи; 1. издавање управних прописа, 2. примена права,