Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

405

ПРИКАЗИ

3. оперативно-организациона делатност, 4.. материјално-техничке радње. С друге стране налази, да je у вези са анализом управног поступка потребно закључити следеће: да je државна управа један од обушка делатности совјетске државе, која обухвата веома широку облает друштвених односа који се међусобно веома разликују с обзиром на садржину. Ово важи нарочито за садржину и характеристике управног поступка и управног процесног права, које регулише одређену облает друштвених односа, који настају на сейм управним подручјима. Структура државне управе обухвата четири горе наведене различите делатности извршних и наредбодавних органа државне власти. Прве две имају правки значај јер су уређене по нормами управног права (материјалног и процесног). Ова два облика управне делатности углавном чине основу управног поступка. Управни поступай се појавлује и код организагщоне делатности, јер се помоћу њега постижу организациони циљеви који су карактеристични за државну управу у целини. Y глави „Појам и карактеристике совјетског управног поступка" која je нарочито занимљива, наводи како схаватају управни поступай неки совјетски правници. Тако нпр. Салшпчева каже, да je управни поступай посебан облик изврпше и наредбо давне делатности, ко ja je непосредно повезана са могућношћу остваривања одговарајућих управноправних прописа, који регулишу права и дужности учесника материјално-правног одноca на принудан начин. Слично мишљење има и Пискотин, који сматра, да има управном поступку места тамо, где постоји управни спор. Совјетски паучник Јакуба схвата управни поступак као правки институт у нетто ширем смислу. По његовом мишљењу, поступак обухвата ону страну извршне и наредбодавне делатности државног управног апарата, која се односи на права и дужности конкретних субјеката управноправних односа или другим речима, обухвата решавање појединачних предмета на подручју државне управе. Трупа правника Галперин, Горшенев и Рудискиј тврди да je управни поступак само један од облика управне делатности. Студеникин констатује, да се извршна и наредбодавна делатност остварује на основу одређених процесних правила, чији комплекс чини управни поступак. Познати совјетски правник Манохин пак тврди да je управни поступак пре свега поступка за остваривање управноправних норми. Лунев, један од водећих научника на подручју управног права наглашава, да управном поступку увек има места тамо, где се остварује делатност извршних и наредбодавних органа. Попова сматра да je управни поступак веома широка и разнолика појава, ко ja обухвата све процесне форме остваривања управноправних норми. С друге стране Тадевосјан тврди да je управни поступак одређена делатност за решавање спорова, који извиру из управноправних односа. Мелников заступа гледиште да je предмет управног поступка решаВање спорних ствари од стране управних органа, a које се односе на питапа надлежности и остваривања мера управног утицаја. Сва ова гледишта бројних совјетских научника која су била ту поменута, као и других, могу се свести у две трупе и то: прву трупу чине гледишта оних научника који заступају мишљење да je управни поступак делатност извршних и наредбодавних органа у целини, —■ другу трупу чине гледишта оних научника који не признају управни поступак као поступак који се примењује на читавом подручју остваривања материјалних управноправних норми од стране управних органа, односно као поступак који регулише читаву делатност управних органа. Сорокин се опредељује за гледиште прве трупе и дефиците управни поступак као поступак унапред утврђен законом за решавање појединачних конкретних ствари на подручју државне управе, кад поступак воде извршни наредбодавни државни органи и то у случајевима које предвиђа