Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

561

ПРИКАЗ!!

Непобитан je историјски факт, међутим, да je Библија имала велики утицај на модерну дивилизацију и културу. Неке основне политичке идеје, данас делимично или потпуно остварене, налазе свој корен не само у грчкој филозофској и политичкој мисли већ и у Библији. Негирање државности, идеје друштвеног уговора, самоуправљања, комунизма добара, лично одговорности нашле су не само своје место у Библији (посебно у учењима пророка) већ се покушало и њихово реално остваривање у јеврејским заједнидама. Маркс чак тврди у „Јеврејском питању” да „Јеврејство достшке свој врхунад са довршењем грађанског друштва, a грађанско друштво се потпуно развило тек у хрешћанском свету”. Стога, ктьига проф. А. I’амса посвећена изучавању Библије у светлу друштвених борби представља значајан научни допринос за потпуније сагледавање не само места и историјског значаја Библије већ и тековина савремене цивилизадије и културе. Књига проф. А. Гамса обухвата, поред увода и поговора, два дела. Y уводу ce износе основни подаци о Библији (назив, Стари завет, и његова подела. Нови завет). Први део, који носи назив „Библија као огледало друштвених борби" посвећен je периоду Старог завета, појави хришћанства и Новом завету. Други део „Библија као извор друштвених борби” обухвата период до реформације и реформацију. Најзад, у поговору се експлицитније износе општи закључци који се садрже у кгьизи. Библија je грчки назив и значи „књиге”. Она се дели на Стари и Нови завет. Јеврејска религија признаје само Стари завет, који претежно описује савез Бога ( који je у Библији означен личним именем Јхвх, тј. Јахве или Јехова) са Израелом, по коме Израел обећава Богу да ће се држати заповеди које je Бог објавио преко Мојсија и других пророка, и због чега он сматра Израел својим народом („изабран" народ). Он се састоји из три дела: Тора-закон; Невиим пророци н Кетубим списи. Тора, која првенствено садржи Мојсијеве законе, јесте, према јеврејском религијском схватагьу, најважнији део Старог завета. Нови завет представља обновљени савез са Богом, по коме, према хришћанској религији. Бог преко Исуса обећава свим људима вечни спас ако прихватају Божје откровење, које je Исус дао непосредно или преко својих апостола, и којима се допуњава ранија Божја откровен.а дата у Старом завету. Он се дели на четири дела: Еванђеље, Д ела апостолска, Посланиде и Јоваиово огкровење (Апокалипсу). Стари завет није јединствено дело ни по ауторима ни по времену настанка. Пошто обухвата списе који су се јављали у временском размаку од 1400—1300. год. пре н.е. до 200. год. н. е., он пружа импресивну слику друштвених кретања и борби у том временском периоду. Сама нормативна садржина Мојсијевог петокњижја указује на значајне преображаје кроз које je пролазило јеврејско друштво на путу од родовско-племенског уређења ка првим облицима државности. Условно се могу прописи које садржи Мојсијево петокњижје, сматра аутор књиге, поделити на моралноправне и верске. Основа „Божјих заповеди”, кроз које je Израел „изабран и Богу посвећен народ”, јесте Декалог, тј. десет заповеди. Кроз њих Јахве објављује да je једини бог, поред кога израелски народ не сме имати других богова. Сем тога, Јевреји морају поштовати своје родитеље; не смеју убијати, чинити прељубе, лажио сведочити и клети ce божјим имеиом, красти и желети оно што припада ближњем и, најзад, морају се седми даи у недељи одмарати. Казне предвиђене за повреду божјих заповеди су веема строге, и погађају не само прекршиоца већ и њетове потомке до четвртог степена. Тако, за прељубу треба да се погубе и мушкарац и жена; иста санкција погађа мушкарца за хомосексуални однос и скотолоштво (знача) ове одредбе постаје јаснији када се зна да су ово биле иормалне појаве код Грка и Римљана), као и девојку за ваибрачни сношај. Садржина ових заповести указује да се традиционално родовско-племенско уређење засновано на колективној својиии и производњи управљеиој' на подмирегье потреба чланова заједнице почело распадати. Настали процеси имовинског раслојавања потенцирају снагу и моћ као основни критериј меВуљудских од-