Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

456

АН АЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

V 16. Y погледу распореда материје у Цивилном кодексу може се поћи са разних становишта, узимајући у обзир свај или онај критеријум. Међутим, чини се да ce ниједан од критернјума не може доследно до краја спровести, па да се неизбежно намеће комбинадија више њих. Познато je да je у законодавним актима којима се регулисани цивилноправни односи, историј ски гледано, било разних система. Новије буржоаско законодавство, после француског Code civil, уносило je у систематику нова гледања, напуштајући посгспено тзв. инстнтуционални систем, али не задржавајући се у свему ни на тзв. паидектарном, који je у основи, али диферениирано, добијао све ширу примену. Скорашње грађанско законодавство социјалистичких земала, ночевши од мађарског ГраВанског законика од 1959. г., углавном je усвојнло пандектарни систем са извесним иновадијама. Радикалне новгае у систематици донео je чехословачки ГраВански законик од 1964. г. који je пошао од битно друкчијих теоријских схватања цивилноправних односа, узимајући за основ систематике „социјални цнл правних односа" (V. Knapp). 17. ГраВански законниц регулншу исклучиво или углавном нмовинске односе. Кад се поставља ггатање како те односе, као цнвилноправне односе, треба систематисатн у нашем Цивилном кодексу, онда нзгледа умесно да се као основнп критеријум узме друштвени значај односа који су предмет регулисања. Критеријуми; лида ствари —■ заштита, или цивилноправни карактер. врста и форма односа (односно права), или социјални дилј правних односа, колико год би/Ш значајни, не одражавају дато стање друштвено-економских односа. Они не дају довољну могућност да се види улога коју одреВени кругови својинских односа имају у друштвеном животу и који су од битног значаја за развитак друштва. Ако цивилно право вала да изрази друштвено-економске односе, разуме се, на одговарајући цивилноправни начин, онда при систематизацијн цивилноправиих односа вала поВи од оних односа који су у нашем друштву основни и преовлаВујући. Y нашој „економској бази" постоје два круга својинских односа друштвеносвојински и приватносвојински. Ипо уставу, ипо стварном уделу у економици земле, и по улози у развијању друштвених самоуправних социјалистичких односа уопште, очнгледно je да су друштвеносвојннски односи они који су главни, преовлађујући. Они су суштина друштвено-е коиом ског система. Отуда следи да у систематици цнвилноправних односа предње место треба да заузимају они односи који се засннвају на друштвеносвојинскгш односима, односно норме које ове односе изражавају. Цивилноправни односи из круга друштвеносвојннских односа различите су по својим правиим обележјима (тзв. стварноправнн, обвезни, апсолутни релативни, и др.). Али, већ je поменуто, као критеријум за класнфикацију правних односа не би требало да се узме њихова „јуристичка структура". Према томе, основни цивилноправни односи из круга друштвеносвојинских односа требало би да представљају засебиу целину (део), без обзира на правне карактеристике тих односа. То зиачи да би се у једном делу Цивилног кодекса имали систематисатн базични цивплиоправни од-