Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

647

БЕЛЕШКЕ

На Конгресу je узело учешће око 200 најпознатијих научника-лекара и правника из целог света, који су расправљали о великом броју питања из домена њиховог заједничког интереса и проучавања. Овде бисмо покушали да у најкраћим цртама изнесемо садржину најзанимљивијих излагања која су била поделена у две секције, иако су предмехи разматрања на Конгресу били веома различити. I. Пажњу учесника Конгреса привукао je пре света, проблем нарe. Уживање дрога, како je истакао проф. Луриа (Louria) са Универзитета у Детройту, представл>а проблем који се у Сједињеним Државама показује све тежим и који захтева непрекидну борбу не само у медицинском третману већ и на плану законских решења, уколико се тежи потпунијем искорењивању ове појаве, за коју je речено да представља једну од највећих друштвених несрећа савременог доба. Y том смислу, на Конгресу je јасно и недвосмислено дошла до изражаја тенденција да превентивна акција представља основни начин борбе против наркоманије која, како je истакао амерички проф. Бер (Bear), представља искушење и опасносх којој млади л>уди лако подлежу, али je се тешко ослобађају. На плану законских мера против наркоманије, о чему je говорио познати француски научник проф. Деробер (Derobert), требало би донети такве прописе и предвидети мере за њихово ефикасно спровођење у живот, које би спречиле, пре света, кријумчарење опојних дрога, а затим, одговорност не само кријумчара већ и уживалаца, односно злоупотребљивача ових средстава. Y вези са проблемой опојних дрога посебну пажњу изазвао je својим рефератом белгајски адвокат Жакмо (Jacqmot), који je говорио о одговорности лекара код преписивања наркотика у терапеутске сврхе. Наиме, белгијско законодавство je join 1930. године увело кривичну одговорност лекара, стоматолога и апотекара за преписивање и давање лекова који садрже наркотике, у случајевима када то, по правилима медицинске науке, није било неопходно, ни терапеутски оправдано. Поред новчане казне, или казне затвора у трајању од 3 месеца до 2 године, суд може осуђеном лицу изређи и забрану бављења делатношћу за извесно време или доживотно. Проф. Арбаб Задех, са Универзитета у Диселдорфу, говорио je о медицинским и правним аспектима транссексуализма. Одавно je познато да се код извесних л>уди код којих постоје карактеристике оба пола, изражене у већој или мањој мери, може путем хируршких захвата променити пол, тј. фиксирати пол чије карактеристике преовлађују. Међутим, то није само медицински феномен већ и проблем који може имати одређене последице у домену права, почев од промене имена, па до утврђивања идентитета. Проблем еутаназије, о чему je говорио холандски проф. Гудсмит (Goudsmit), представља питање које има дугу историју. Како разрешити положај лекара којн, руковођен хуманистичким мотивима и преклињатьем болесника прекида један живот, да би олакшао патње лица за ко je je изгубл>ена свака помисао и нада за спас, ако je друштво поверило лекару мисију да буде заступник живота а не смрти, па ма какве биле тешкоће са којима се он среће вршећи свој позив. Проблемой о коме je реч окупирани су не само лекари већ и философи и правници. Закоиодавства појединих земаља предвиђају кривичну одговорност лекара у случају еутаназије, чак у виду одговорности за кривично дело убиства. Дилема остаје неразрешена и лекар све више долази у положај судије који одлучује о животу и смрти својих пацијената, у положај за који се он очито није спремао ј 1 )- Његов иоложај je нарочито деликатан када се ради о новим достигнућима медицинске науке, као што je трансплантација органа човековог тела, која je поставила низ нових проблема који морају бити решени да би лекари били у стању да се потпуно посвете својој осиовној делатности.

(i) Ј. Graven, Les données nouvelles de la »vie« et de la »mort« et leurs incidences juridiques, Revue international de Criminologie et de Police technique, Geneve 1968, n. s. p. 35.