Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., str. 146

144

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ни вама више нема места у хаквој влади, jep je очигледно да вам се оваквим начином изјављује неповерење”. ( 17 ) X Иако су на Женевској конференции стајали заједно с Југ. одбором наспрам Пашића, представници опозиционог блока су одмах по отказивању Женевског споразума напустили Трумбића одн. Југ. одбор и ирнступили поново преговорима с Папшћем у циљу формирања концентрационе владе Србије. 16./3. XI 1918. образовано je у Паризу ново концентранионо лшнистарство Србије ( 48 ) у коме je Пашић задржао положај председника владе али je нови министар иностраних дела требало да буде Михаило Гавриловић ( 4!1 ). МеВутим, он није хтео да прими тај положај, вероватно по Пашићевој сугестији иако су га представници опозиције молили да то учини. Пошто су постигли споразум о концентрационог министарства Србије, представници опозиције и Папшћ су се договорили „да се ово Министарство може пропшрити са још неколико портфеља за кандидате које би Народно вијеће у Загребу у споразуму са Народним већем у Сарајеву, у Љубљани кандидовало, а после би се створило велико концентрационо Министарство Краљевипе Срба, Хрвата и Словенаца”. По договору представника опозиције и Пашића ово велико концентрационо Министарство Краљевине СХС требало би одмах формирати „и тако састављено Министарство представљало би цео народ Срба, Хрвата и Словенаца”. ( 50 ) XI Y току 1918. године опозиција je користила сваку прилику и покушавала да докаже да хомогена радикалска влада није дорасла задатку који je стајао пред њом у вези са спровоВењем националног програма, па je стога предлагала да се предузму одређене мере које би, по њеном мишљешу, допринеле усвајању захтева званичне Србије у погледу југословенског уједињења. Њено држање у догаБајима који су се одиграли у току 1918. године омогућује нам да изведемо и одре Вене закључке о њеном ставу према стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца и начину образована те државе. За време првог светског рата српске граВанске странке имале су ндентичне схавове у погледу решења јутословенског питања. Њихови ставови у погледу ратних циљева Србије били су истоветни и дотле док су неке од ових странака, преко својих представника, биле заступљене у коалпцноној влади и по њиховом иступању из те коалиције. И после оставке коалиционе владе и образована хомогене радикалске владе јуна 1917. ставови странака које су прешле у опозицију не разликују се од ставова радикалске странке у погледу решена југословенског питана. МеВутим, иако су, као и радикали, сматрале да je цил> политике Србије ослобоВење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, оне нису биле задовољне радом владе на спровоВењу те политике.

(47) ГраЬа . . . Крф, 11. XI/29. X С. Протић Н. Пашићу

(.13) ГраЬа . . . Париз, 16./3. XI Пашић Престолонаследнику Александру и С. Протнћу. (49) Михаиле Гавриловнћ je од средине 1918. био помоћник министра иностраних дела. (50) као нал. 48).