Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

192

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

После уводне напомене аутор даје сумаран историјски преглед система конституисатьа трговачких друштава. Велике колонијалне компаније ко je су схваране ради експлоатације новоосвојених територија биле су прва акционарска друштва. Овлашћења која су имала ова друштва често су до те мере била велика, да су у ствари представљала суверена права. Та прва друштва су била оснивана по систему октроисања, што значи да се њихово укључивање у економски живот као правних лица вршило на основу законских привилешја ко je je добијало свако друштво посебно. Дакле, сама сагласност вол>а трговаца дата у цил>у оснивања трговачког друштава сматрала се недовољном за тьегов настанак; тражила се извесна интервенција државе. Уношење бнтне новине у начин конституисања акционарских друштава довело je до замене система октроисања системом административног одобрења или концесије. За правно постојање једног друштва више се не тражи повластица заснована на закону, већ одобрење искључиво административног карактера. Овај систем je први прихватио Наполеонов трговачки законик из 1807. год., a касније се нашао и у другим законицима, мање-више верним копијама француског кодекса. Продор модерног капитализма половином XIX века који je собом носио бројне новине, изменио je профил акционарским друштвима. Она престају да буду концесионнрана и од државе контролисана предузећа јер прерастају у самостална правна лица која то својство стичу чим испуне законом предвиБене услове. То je суштина последњег, тзв. нормативног система оснивања акционарских друштава, који je у нешто измељеном облику и данас на снази у капиталистичким земљама. Тумачење о организации судске контроле писац je дао кроз анализу претходног поступка и овлашћења суда приликом конституисања једног акционарског друштва. Y току претходног поступка месна надлежност суда и по немачком и италијанском праву одреБује се према седшпту будућег друштва. Стварно je надлежан грађански суд. Аутор истиче да je неоспорно да се улога суда састоји у провер авању да ли су испутьени законски услови за настанак друштва. Међутим, иако такав карактер судске контроле није споран ни по немачком ни по италијанском праву, њиме судска контрола није ни исцршъена нити дефинисана. Нарочито велика подел>еност мишљења влада у италијанској правној науци, a неуједначено судство не дозвољава да се донесу јасни закључци и утврде сигурни принципи. Аутор износи најважнија гледишта италијанске доктрине и на крају закључује да у основи свнх ставова леже две тенденције. Тако, с једне стране, Гидини (Ghidini), Месинео (Messineo) и Мићо (Miccio) своде домашај судске контроле на гтроверу неколико формалности после уписивања друштва у регистар. По њима, главни цпл> судске контроле јесте утврБивање евентуалних разлога ништавости. С друге стране, Брунети и Павоне Ла Роза залажу се за муншшозну верификацију из које произлази дозвола за упис. Сагласност свих аутора постоји само по једном питању. Наиме, ј единогласно je заклтучено да суд није надлежан за оцењгшање економске оправданости осгшвања једног друштва. Слнчно италијанском, и немачко право предвнђа контролу законитости акта конституисања акционарског друштва, не истражујући опортуност његовог настајања. Контрола се односи на све правне акте. То даје могућност суду да одбије утшс друштва у регистар ако наБе да je извештај о оснивању нетачан, непотпун или противан закону, што значи да тек повољна оцена органа који врши контролу дозвољава друштву да буде конституисано шш боље рећи институционализовано. Аутор дал>е говори о улози јавног тужиоца у немачком и италијанском праву и каже да je по италијанском праву учешће јавног тужиоца кеопходно, иако његово дшшљење нема за суд обавезну снагу. По немачком праву ситуација je нешто друкчија. Y принципу, јавни тужилац не ннтервенише. КЬегово ушешће се своди само на случајеве када суд треба