Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

30

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

поновимо: скривљеног оствареног ризика могле да терете извођача научноистраживачког рада. Имајући све ово у виду, да би се увек благовремено и аутентично могли утврдити случајеви оствареног ризика, на страни извоВача научноистраживачког рада лежи дужност да одмах о таквим појавама и сигуацијама обавести наручиоца, како би они могли, у оквиру обостраног права и обавезе на заједничку сарадњу у току извршавања уговора, заједнички потражити начине за отклањање наступелог ризика (нпр. договорити се о делимичној промени предмета истраживања, привремено обуставити даљи рад на уговореном пројекту, извршити набавку нових инструмената и опреме за рад, одустати од даљег рада на уговореном пројекту, и др.) или заједнички утврдити и имовинскоправне последице наступелог ризика (ово у вези са начином који би изабрали за отклањање наступелог ризика). Ову своју дужност обавештавања извођач научноистраживачког рада треба да исггуни савесно и у што краћем року од момента наступелог ризика, јер иначе може доћи у обавезу да и сам сноси један део последице таквог ризика ако су оне биле пове&ане или продужене због неблаговременог извршења ове дужности од стране извоВача (у погледу начина обавештавања и констатације стања ваЖе општа правила односног правног поретка). 11. Инструменты за обезбећење извршења уговорных обавеза. —■ Односи уговорача код уговора о научноистраживачком раду заснивају се (или би бар требало да се заснивају) на посебно појачаном поверењу и толеранцији. Y таквој уговорној „атмосфери” треба да ce оцењују сви ризици и сви резултати до којих се буде долазило у извршавању ових уговора. Ипак, и овде се може поставити и у пракси се све више поставља питање инструмената путем којих би се обезбеВивало пуно и благовремено извршазање уговорних обавеза од стране оба уговорача. Инструменти који служе овом цил>у код уговора уопште примењују се и код уговора о научноистраживачком раду. То посебно важи за уговорну казну и пенале од којих се ови друти, уговорног карактера (у случајевима када су у пој единим земљама прописани обавезни услови за заклучивање уговора о научноистраживачком раду обично се у тим условима налазе и посебно разраБене одредбе о пекалима, који тада немају уговорни карактер), везују најчешће за питање рокова извршења обавеза на страни оба уговорача. Отуда се у многим типским уговорима и налази већи или мањи број клаузула о овим инструментшма, без неких нарочитих специфичности за уговоре о научноистраживачком раду. Y пракси се показало, и то je сасвим разумљиво с обзиром на карактер и природу уговорних односа засниваних у оквиру научне делатности, да ови инструменти не долазе често до примене, да они ннсу ефикасни. Зато би била заблуда придаватн нм веђи стварнн знача] него што они то могу да имају, а у том правцу постоје ггретеривања, што разуме се не значи да се у оправданим случајевима ошг не могу и користити, и то довољно ефикасно. Много већи стварни знача] као ннструменат за ову сврху имају уговорне гаранције, јемство ко] е извоВач научноистраживачког рада да]е за резултате свога рада онда када се његова основна уговорна обавеза састоји не само у извршењу неког научног задатка пројекта него и у пости-