Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

36

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

неправилног извршења, наручилац није по правилу дужан да доказује кривицу на страни извођача већ се та кривица прехпоставља тако да би терет противдоказа лежао на извођачу; да и код ових уговора извођач одговара по правилу само за причињену стварну штету (damnum emergens) а не и за изгубљену добит (lucrum cessans), мада би могао одговарати и за изгубљену добит ако je до штете дошло услед његовог долуса; најзад да код ове трупе уговора, када je реч о неправилном извршегьу посла, треба првенствено покушати са решењима која би могли назвати in natura, тј. да се накнадним радовима отклоне недостатди (мане) на постигнутнм материјализованим резултатима, па тек ако то не би било могуће применитн друге санкције предвиђене за овакве случајеве, посебно смањење накнаде цене или плаћање штете, а у крајњем случају и одбијање пријема таквих „манљивих" резултата. 3. Y вези са питањем одговорности код уговора о научноистраживачком раду у литератури се хипотетично у доста широком обиму расматрају многи проблеми, а посебно специфичности односно изузеци од општих правила уговорне одговорности. Кажемо хипотетично, пошто ни у судској пракси а ни у текстовима типских уговора и општих услова за ове уговоре ово питанье није до сада добијало некн велики значај (ситуација je друтачија у неким социјалистичким земљама Источне Европе, али до тога долази зато што ce y тим земљама, као што смо изложим!, у уговоре у области научног и истраживачког рада убраја врло широк круг уговора који садрже обавезу на постизање материјализованих резултата до којих истина треба доћи ако не на основу научног истраживања а оно свакако уз примену научне методологије, али при чему je степей неизвесностн сведен на минимум или и не постоји, тако да код ових уговора долази до примене врло мали број специфичности у погледу уговорне одговорности о којима смо овде говорит). Вероватно да у скором времену не треба ни очекивати да се овакво стање промени. Зато смо се ми овде задржали само на најважнијим и принвдшијелним питањима имовинске одговорности код уговора о научноистраживачком раду. V. Могућност раскида уговора. Y погледу могућности, услова и случајева раскида уговора о научноистраживачком раду важе општа правила облнгациопог права. По правилу у пракси и не долази или врло ретко долази до раскида ових уговора, пошто се, на бази узајамне обавезе уговорних страна на заједничку сарадњу за све време у току трајања извршења уговора, најчешће налазе решења за појављене тешкоће иш спорове, и то решења која иду до ревизије уговора. Отуда у многим уговорима и нема никаквих посебшгх клаузула о пнтању раскида уговора. МеЬутим, на супрот овоме у неким земљама (и социјалнстичким и капиталистичким) читавом низу уговора о научноистраживачком раду, најчешће путем типских уговора и општих услова за ову врсту уговора, уносе се посебне клаузуле којима се признаје и регулише једнострано право на раскид ових уговора у корист наручиоца као уговорне стране. То je по правилу случај онда када ови уговори имају карактер административних уговора. Но то je скоро редовно случај, без обзнра на карактер уговора, када се као наручилац-финансијер у овим земљама јавља