Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

укидање махеријалне беде и друштвене и политичке деградираности сељаштва, без обзира на могућности њиховог реализовања у дахим околно стнма. Идеје ce рађају, код појединаца и група, из друшхвено-економских и полихичких услова, као и под ухицајем идејних кретања у свеху, као шхо им и границе осхварљивосхи одређују хи исхи услови, разуме се, на различихим нивоима развијеносхи. Охуда, чак и ако би ce прихвахила оцена о чисто механичком преношењу идеја из развијених средина у неадекватну, од схране Св. Марковића значај им због тога не би био мањи с обзиром на немнновну повезаносх и међусобне утицаје различитих друштава у најразличнтијим доменима: науке, уметности, друшхвеног уређења, итд. Ако би биле и потпуно неприхватљиве у датом тренухку, што je тешко ■замислихи, дејство ће им само бити ускорено, протезаће се на дужи времен ски размак и постепено ггрилагођавати у мери у којој се могу применити с обзиром на специфичности развоја сваке земље посебно. Светозар Марковић je неоспорно „друштвени реформатор" и „један европски образован социјалиста“ што je морао да призна и Слободан Јовановић са не мањим утитдајем на своју средину од утицаја ма ког социјалисте његовог времена, с тим што je Светозар Марковић увиђао значај и ошхх идеја које није дословце за Србију прихватао. Он каже: „комунизам није могуће применити, јер није могуће довести л>уде да живе потпуније у онаквим друштвима као што су хтели нрви проповедници марксизма ... Али, комунизам je извео намела, на основу којих треба преображавати друштво и коме треба да тежи човечанство". Или, његова оцена Париске комуне: „Ми не можемо бити сигурни да ће Комуна у овом тренутку победити, али смо тврдо уверени да ће намело комуне победити пре или после. Он има два силна помагача: индустрију , која неирестано ствара све крупније милионаре и многобројну сиротшьу, и науку, која показује ову провалу друштвену и учи како да се она подпуни". (Подвукла Р. Г.). Што се тиче „злоупотреби“ идеја Светозара Марковића да би се подкрепила једна у основи конзервативна политика или експонирао, као напредан, један мини, у основи сумньив политички став, остаје чињеница „да се мит ни из чета не ствара", он увек има употребну вредност било у ком виду. Ово потврђује непрекидно обнављање интересовања за дело Светозара Марковића, па било да се прецењује или пориче његова врденост. Велико богатство идеја иако често несреВених и недоречених непрекидно ипспиришу научнике и политнчаре, пошто није било проблема или друштвеног питања којих се није дотицао: од економско-политнчких до положаја жене у друштву (чак и дужности „стипендиста" који ce школују о „народном трошку", одређујући њихове обавезе према народу, а не према „владама" ( 57 ). Наиме, почетном ове године (у марту 1970), Српска академија наука и уметности je организовала симпозијум поводом педесетогодшпњнцс оснивања Комунистичке партије Југославије,

(57) ~3ар се политична начела државног питомца не смеју разликовати од политичких начела минпстара и владе уопште? Нашто се онда шаљу питомци да пзучавају разне политпчке и социјалне науке? (Отворено писмо г. Матићу, мшитегру просвете Србије. Сабрани списн, књ. I, стр. 190).