Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., str. 90

88

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

право, једно садашгье право, које за предмет има ствар такву каква je, сит sua causa. Неодвојени плодови са трошковима производње садржани су, као акцесоријум, у основној диспозицији о преносу самог права плодоуживагьа, исто онако као што су обухваћени основном диспозицијом и код преноса права својине. Ако je плодоуживање установљено без накнаде, то значи да je поклогьена не само супстанција са плодовима него и трошковима производгье (иначе власник je могао да по клони плодоуживање касније, пошто одвоји плодове). Ако je плодоуживање установлено са накнадом, у накнаду су урачунати и трошкови производње плодова. 8. Закључак до кота доводи ово резоновагье не може се прихватити. Он je погрешай као што су му и премисе нетачне. Нема сумгье да je овде реч о једном правилу диспозитивне природе и да савршено ништа не стоји на путу да власник ствари својом волом преузме обавезу дефинитавног сношења трошкова производње плодова. Његова вола у том погледу може произилазити и из околности случај а, природе посла, његових Јмодалитета. Њено постојање je чак фактичка претпоставка код плодоуживагьа које настаје на основу уговора (о продаји аш поклону плодоуживагьа) ( 3 ), ако уговор није модификован одложним условом шг одложним роком, тако да се зна тачан дан настанка плодоуживагьа, и плодови које ствар у то време има. Ту се заиста може ређе да су странке имале у виду ствар сит sua causa и да je вола власшгка, уколико супротно није предвиЁено, да он нема право на накнаду трошкова производгье (поклонно их je ако je реч о бестеретном располагагьу, а ако je реч о отуђењу са накладом, урачунати су у цену). Такве фактичке претпоставке не може бити ако плодоуживање настаје на основу тестамента пли на основу уговора inter vivos који je модификован одложним условом (понекад то може бити и уговор модификован одложним роком). Ту се не знају тачан дан настанка плодоуживагьа и стање плодова тог дана, па се не може рећи да су странке имале у виду ствар сит sua causa и да су „основном диспозицијом” о плодоуживању обухваћени и трошкови производгье плодова. Такве фактичке претпоставке поготову нема код законског плодоуживагьа, које стоји ван воле власника ствари. Постоји ли онда неки разлог иманентан плодоуживагьу као таквом, којп би оправдавао да се законски плодоуживалац ослободи обавезе накнаде трошкова, и да се каже како je тако речено самом ,основном диспозицијом’ о плодоуживагьу? Шта je плодоуживагье? Право употребе туђе ствари и прибирагье плодова са гье. Трошкови пронзводгье плодова су нешто друго. Y свим правним системима света гьих сноси сам плодоуживалац. Као што за време трајања плодоуживагьа он не може, присвајајући плодове, захтевати од власника да овај сноси трошкове гьихове производгье, исто тако и из истих разлога плодоуживалац не може захтевати да власник сносит рошкове производгье плодова који нису одвојени у време настанка плодоуживагьа a који та ко ђ с припадају гьему, плодоужиовцу. (з) Код продаје односно поклона голе својине са задржавагьем плодоуживања, питање се не поставлю.