Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 01. 01. 1971., str. 96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ву у прописима тих земала. Расизам се испољава такође у односима развијених и неразвијених, могло би се рећи обострано. Нема сумње да je колони] ализам ако не проузроковао оно допринео одржавању и продубливагьу нетрпеливости и на расној основи. Али не мање je истина да je због тога и оорба против страних колони] алиста добила у извесној мери и у појединим тренуцима расистичка обележја. Не треба губити из вида да je победа Јапана над Русијом (1904 —1905) славлена у Азији, као и да су неке азијске земле стале у другом светском рату на страну Јапана, надајући ce ослобођењу од стране превласти. ( 9 ). Стога није изненађујуће што се и Сукарнова подела на старе конзервативне и нове снаге у развоју поклапа са разликовањем на беле и обојене. Исто тако ни стварање Израела није ни делимично решило ово питање, како се веровало, већ je, напротив, појачало расну нетрпеливост на Блиском и Средњем Истоку, што у ствари одговара интересима великих сила.. На та] начин расизам je постао средство не само у борби за власт, привилешје, по делу света и владање друшма већ исто тако у праведној борби за ослобођење и независност. Расизам може постати и облик борбе угњетених који, у одсуству демократских средстава, прибегавају насилу да би истакли сопствени идентитет и изборили поштовање достојанства. ( 10 ) Нешто слично расизму, можда његов посебан вид, постоји у Африци. Реч je о трибализму, који je такође изазвао до сада велика крвопролића у обом делу света. Пример Бијафре je само најсвежији у том жалосном билансу. Отуда ово питанье има како правни тако и ошптеполитички знача] и захтева предузимање најразноврснијих мера за његово решавање. 7. На правном терену скромни почетак обележен je старагьем да се обезбеди равноправност надионалних, верских, расних, језичких и етничких трупа. Реч je о изједначавању појединих трупа са већином становништва у по]единим землама, па je тако ова установа добила назив заштита ма-Iыша. Иако je после првог светског рата претворена у прави систем, она je ипак само делимично могла да реши проблем пошто je била ограничена на неке државе Балкаиа и средне Европе, док су ван тога система остале велике државе у ко]има je било највише мањина. Ово сдсуство општости имало je негативне последице. Обавеза заштите мањина наметнута je пре свега малим побеђеним землама које су и у њој виделе „диктат” и гледале да je на све могуће начине изиграју. Оне од земала које су имале и територијалне захтеве користиле су се мањинама за слаблене других држава, тако да су највише штете имале земле које су највише поштовале примлене обавезе. С друге стране, географски и привредни чиниоци утицаш су да се у великим државама нађу велике масе становника које су се меВусобно разликовале по извесним обележјима. Одсуство било каквих међународних обавеза омогућило je највећим државама не само да не признају никаква права мањина, потребна да би оне могле да се стварно изједна-

(9) Y Токију je 1943. одржана конференција представника земаља под контролом Jaпана, која јс прогласила (на папиру) независност Бурме, Филипина и Индонезије. Под немачICHM утицајем она je такође осудила комунизам.

(io) J. Борђевић, Ставовн савреыене науке о раси и расизму, Међучародни проблемн, 1967, бр. 3, стр. 20.