Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

поменути пакт имати само кад се тиче једне постојеће обавезе. Ако je, пак, закључен истовремено са правним послом на који се односи, он остаје без икаквог утицаја на субјективно право и његову заштиту.

11l Остаје још да ce ca неколико речи осврнемо на питање туживости у међународном приватном праву. Да ли суд треба једну обавезу која je по lex fori нетужива, да узме за туживу ако она по lex causae има природу једне потпуне обавезе, и обратно? Тако, на пример, по француском праву пеки видови игре и опкладе доводе до порфектног (гуживог) потраживања (коњске и атлетске трке и друга спортска такмичења чл. 1966. Ц. Цив.) ( 57 ). Y неким другим правима обећање чинидбе по основу таквих послова рађа натуралну облигацију. Предње питање може се поставити и за случај да по једном од два закона потраживање није судски заштићено, а по другом je непостојеће. Тако je у немачком праву обавеза плаћа-Iьа награде за посредовање у циљу закључења брака једна натурална об.шгација (§ 656, ВСВ), док je по југословенско.м праву уговор којим се таква награда предвиђа, ништав. Или, усменим обећањем поклона заснива се по југословенском праву једна непотпуна обавеза, док по Грађанском законику РСФСР непоштовање нотарнјалне форме поклона чија вредност прелази 500 рубаља, чини обавезу неважном (чл. 47. у. в. са чл. 247). Гледиште, да je туживост, као процесноправни појам, строго одвојена од субјективног права, упућује на закључак да суд питање њеног постојања трееба увек да цени са становишта свог надионалног закона (lex fori) ( œ ). По другом схватању, за питање туживости меродаван je lex causae. То значи да ће суд обавезу узети као непотпуну ако она по статуту правног посла има такву снагу, упркос томе што je тужива по закону земле суда. И обратно, по истом становишту, обавезу ко ja по lex fori није заштићена тужбом, суд ће узети као потпуну ако je као таква предвиђена у страном закону који се примењује на правни посао ( SS ).

(57) Неке друге примере из упоредног права види код Riezlera, стр. 126. и след.

(58) Y том смислу за италијанско право (Liebman, који свој стаз по овом питању изражава кроз мисао да су постојање и прихватљивост акције, као и услови њеног вршења, уређени по lex fori, без обзира на закон којим je регулисан спорнн матери јалноправни однос (стр. 39). Слично и Fasching поводом допуштености тужбе за утврђивање (стр. 62). Y начелу, за lex fori се изјашњава и Kralik. Међутим, овај писац одмах додаје да je ствар квалификацнје питање да ли извесне норме о искључењу или ограничењу туживости треба узети као матери јалноправне или процесноправне, услед њихове тесне везе са одређеним нормама материјалног права (стр. 12).

(59) За немачко право, тако: Frankenstein (стр. 358); Schoch, која узима да je нетуживост статутарна грађанским (материјалним) правом и да се при томе уопште није мислило на неку процесноправну квалификацију (стр. 60); Riezler, којим изражава извесну сумњу само кад се ради о примени енглеског права (стр. 125. и след.). Изгледа да исто становиште заступа и Kegel кад каже да меродавни правни поредак треба да важи за један материјалноправни захтев у сваком погледу (стр. 205). По Güldenem, и за швајцарско право меродавна je материјалноправна норма по пнтању да ли je правни однос тужив (IZPR, стр. 9). Напротив, Batipol за француско право сумња да се овде може да одржи опште начело које облигацију подређује закону њеног извора. Разлог за то лежи у природи непотпуне обавезе, која своју каузу налази у дугу савести. Овај аутор, иначе, нема сасвим одређен став по питању коју норму треба применити на природне обавезе (стр. 591).