Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

178

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

jap je Morylie да и данас, у социјалистичком друштву, Римско право, право једне робовласничке државе, заслужује да буде предавано? Говорећи уопштено, дакле не са гледишта специфичних захтева које у односу на наставу Римског права поставља наше друштво, Римско право се на правним факултетима предаје из истих разлога из којих се студентима философије предаје грчка философија и студентима уметности историја уметности. Правки систем Римљана je, бар за овај део света, далеко најзначајније поглавље правке историје. Али и овим се објашњењем не каже много. Може се поставит једно даље питање: чему историја уопште, каква je њена улога данас. 2. Дуго je историја заузимала почасно место међу ыаукама. Она je била згуснута меморија човечанства, искуство минулих векова, порука ранијих генерација, примењена етика, извор вере у величину свог народа. Да би се схватила садагшьост, морају се истраживати њени корени, а они леже у прошлости. Све je ово добро изразила позната изрека: historia magistra vitae. На правним факултетима, и не само на правним, половину студија обухватале су историјске или параисторијске дисциплине. XIX век je век формиравьа традиционалног историјског метода (Ранке), великих успеха историјскоправне школе у проучавању римског права (Mommsen, Savigny, Puchta и др.). Крајем прошлог и почетком овог века доминација историје у друштвеним наукама почела je да трин ударце. Не само што je морала да губи почасно место међу наукама, већ су се јавила и лшшљења да историја уопште и нема карактер пауке. Разлога за овај преокрет има више. Пре свега, дошло je до промена у самом предмету историје као науке, измењен je темпо развитка друштва. Историја je одувек показивала тенденцију ка ритму који се у музици назива sempre accelerando. Искуство нормалног човечјег трајања вишеструко’ je богатије него икад раније. Прибегавање историји, која треба да да поуку искуства ранијих генерација и векова, више није тако неопходно. Што je join горе: оваква поука може да буде некорисна, чак и штетна. Није се само ригам догађаја променио, него je после индустријске и других револуција створено друштво ко je je нудило обиље новина, друштво у коме важе нови закони и ко je нуди нова искуства. Тедан од разлога брзе капитулације Француске 1941. био je и тај што су њени генерали мислили у категоријама I светског рата, иако je нова технологија и нови однос снага захтевао и нову војну логику. За овакав обрт крива je и сама историја, односно историчари. Велика улога коју je историја раније имала довела je до хиперисторизма. Фетишизам докумената, нарочито „необјављених докумената”, захтев да историчар буде непристрасан рестауратор прошлости, све je то створило историјски ларпурлартнзам, или бол>е l'histoire pour l’historisme. Што je непотребнији, ситничавији био предмет проучавагьа, то je расправа имала виши, ученијн вид. Тако настају радови типа: „Да ли се Мацедо звао отац или син који je убио оца?” Настава Римског права je била, а и данас je на извесним факултетима, тако оријентисана да je пре имала за задатак стварање паучника који ће се бавити Римским правом, него што je служила