Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да су почели, уз нечувена насиља, да пљачкају Византинце, иако су дошли као савезници. Ето, таква je била Европа готово лесет векова по паду Рима. Што je то што je од Европе створило расадник цивилизације и што joj je дало подстрок да стане на чело прогреса? Свакако да je тешко овако велики прелом објаснити једним чиниоцем, а исто тако и одвојити узроке од последида, јер су испреплетени. Ипак, нема сумње да je овај заокрет у европској историји обележен оним што се обично назива ренесансом. То буђење антике, трагање за грчким и римским узорима свуда: у архитектура вајарству, философији и књижевности, та синтеза умрле цивилизације и тек цивилизованих варвара, дала je онај огроман полет, векове који рађају једног Дантеа, Колумба, Леонарда да Винчија, Шекспира. Ми правници са поносом можемо истаћи једну околност. Један од најранијих облика овог препорода јесте баш правка ренесанса, међу првим факултетима су школе за проучавање права, тачније римског права. То je истовремено и најтипичнија ренесанса, jep je до ње дошло готово на један мах. У XI веку откривен je у Италији рукопис Јустинијанових Дигеста. Напоменимо да je Неточно римско царство одувек знало за цео Corpus juris civilis, из кога изводи своје законодавство. Осећање које имају први читаоци Дигеста могло би се упоредити са оним код човека који сриче таблгщу множења и нађе уцбеник у коме се говори о тригонометрнјским функцијама. Поштовање које глосатори указују римском праву граничи ce са обожавањем, то je за њих ratio scripta. Тако je настало једно расположење које je трајало вековима. После одушевљења теоретичара и пракса je прихватила римско право; јавио се јединствен феномен да се право једне ишчезле државе примењује. Реципирано римско право задржало се све до прошлог века, да би било замењено кодексима који су његови непосредшг или посредни потомди; француски Code civil, Аустријски грађапски законик, новија генерација законика у које спадају BGB, швајцарски Законик о облигацијама и други. Чак и Бопшшћев Имовински законик, који се сматра аутентично нашим, поникао на обичајима народа, обилује одредбама које имају пандан у Јустинијановом зборнику ( 18 ). Y томе je и смисао Енгелсове констатације да без античке Грчке и Рима не би било ни савремене Европе ( 19 ). Познати романиста Макс Казер (Мах Kaser ) тврди да су Јустинијанова Дигеста највише читана, највише коментарисана и једна од најзначајнијих ктьига данашње цивилизације. ( 20 ). 4. Како то да су баш Римљани дали толико велики допринос историји права и данашгьем праву? Римљани су народ са много мала. Тедан од н>их je недостатак маште. Који други народ има тако сиромашну имагинацију да својој деци даје имена која представљају радне бројеве: Quintus, Sextus, Septimus итд. Ако можемо поделити народе, а та подела je као и већина других само делимично и условно тачна, на оне који гледају звезде и маштају, и оне који гледају око себе и раде, Римљани спадају у ову другу трупу. Y домену ап-

(18) Zocco-Rosa, Influssi di diritto romano sur ima legislazione slavo-serba. Mélanges Conni, li, Paris Gand, 1926, стр. 625—638.

(19) Анти-Аирпнг, превод Вујовића, Београд, 1959, стр. 199.

(20) Предавање на Institut universitaire des études éuropéennes, Topimo, 1960.