Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

професији; предвиђена су ослобоЬегьа у вези са старошћу обвезника и њиховим занимањем, пореске стопе су прогресивне, али благе. Маркантно je да je код овог пореза јасно изражена породична корекдија у форми „мајорације”: у СССР je за врехме раха уведен порез ыа нежењене, породице без деде и оне са малим бројем деде; стопа му je пропорционална (6%); постоје ынота ослобођења ( 14 ).

Зајчдничко опирезивање Индивидуална ангажованост, о ксјој je било говора, прва je алтернахива опорезивања породице. Ио друтој, пасивни субјект je породица одн. брачнн другови, с том разликом што то није више, као претходна, проста конструкција. Код опорезивања породице као целине постоји випзе метода од којих су два основна: „по домаћинству” и „per capita ’’-метод са својом главном техником „splitting’’-системом ( 15 ). Та два метода слични су, али дакако имају и својих посебности. Сличност je у томе што су оба „породично оријентисани”, а то значи оба имају за предмет опорезивања укупан породични доходак; у оба случаја су споразуми унутар породице о радним односима или преноси својинских права неважни, што има за последицу да je порески поступак упрошhcH и уплитање у интиму породице избегнуто; најзад, ни у једном се не узима у обзир тип запослења жене, из чега произлази да je брак у којем je жена „само домаЬица” највише фаворизован. Оно што методе раз два ja јесте разлика у правима супруга да располажу дохотком породице. По методу „опорезиваньа домаћинства” породица (брак) чини једну целину, њу представља стареппша домаћннства (супруг) који једшш располаже дохотком породице: »per сарйа«-метод, међутим, дели доходак породице измећу брачника и свакоме од њих даје право да самостално распоређује и користи свој део (половину) дохотка. Или из другог угла гледано по првом методу брачна заједница узета je као целина, чију пореску способност персоннфикује отац породице; по другом методу породица (брак) схваћена je као заједница њених чланова у којој сваки од гыгх са једнаким правима остварује и троши породична средства, стога je пореска способност породице овде изражена збиром индивидуалних способности чланова породице (брачних другова). Ово су само неке крупне разлике иза којих стоји низ потанкости које карактеришу поменуте формације. О њима je реч у дал>ем излагању.

(14) Злобин и др., Финанси СССР, 1967, с. 241. Сличая режим као Совјетски Савез има и Бугарска, т.ј. индивидуално опорезивање (изузев код прихода од слободних професија и пољоприврсде где je обавезник домаћинство) са снстемом абатмана и мајорација од 5% за нежењена лица (Ангелов А # , Финансово право на Byaiapuja, 1967, с. 310).

(15) Поред литературе у нап. бр. 12 видети: Haller Н.. Die Steuern, 1964; Noli von der Nahш с г, Lehrbuch der Finanzwissenschaft, Bd. 11, 1964; Albers W., Die Berücksichtigung der Leistungsfähigkeit in der deutschen Einkommensteuer, FinAich., 1968, Bd. 18: Binder R., Das Splitting als Mittel der Ehegattenbesteuerung in den ISA, Fin. Arch., Bd. 17; Tec ht H., Die Bundesstcue? reform 1954, Fin Arch., 1955.