Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

465

IN MEMORI AM

ном писао о своме учењу. Њему и његовој аргументацији, као и одјецима у законодавству и у науци посветио je опширну студнју „Систем расправа о систему кривичког права и примени у другим правним и ванправним наукама”. То je и ньегов завршыи осврт у коме je записао да je трипартиција примљена „у кривичноправним делима и у новим кривичним законицима и пројектима европским и ваневропским”. Но, ваља истаћи да je трипартиција (или персонализам) са ешщентром у кривичном праву нашла своју примену и у осталим наукама, правним и ванправним. Реч je о кривичним наукама, деликтноправним наукама, осталим специјалним правним наукама и филозофији права, као и о етици и ванправним наукама (изван етике). Још нетто. Као правии историчар професор Живановић нам je оставио дивно дело о законским изворима кривичног права Србије и о његовом историјском развоју, као и о историјском развоју српског кривичног правосуђа од 1804. до 1865. Како су нам казали, у једном од одељења Српске академије наука и уметности налази се обиље oboi' историјског материјала, те бисмо да изразимо жељу, нека се настави рад на овом послу. На крају, али као веома важно. Професор Тома Живановић je напоредо са својим научним радом неуморно учио и научно многе генерације правника на Правном факултету у Београду. Његов уџбеник кривичног права остаће сигурно још за читав низ година најопсежније дело у овој области. Из њега ће увек имати шта да научг и млади наставници и нови студента. Треба поменута и њешве семинарске часове како оне који су били посвећени кривичном праву тако и оне на којима ско савлађивали синтетичку правну филозофију. Најзад, професор Живановић je оставио нашем Правном факултету и криминалистички sell, криминолошки институт, који je служио и данас служи научноистраживачком раду и посебно последипломској настави. Вредно je поменути да су већ тридесетнх година овог столећа у институту поред других дисциплина предаване и криминална психологија и криминална педагогија. Не може се о Томи Живановићу и његовом делу писати мало и кратко. О свему томе остаје да се напишу читаве студије. Ови редови су само знак дубоког поштовања према њему и једном сећању.

проф. dp

Арагољуб В. Димигријевић

АЛЕКСАНДАР ВАСИЉЕВИЋ СОЛОВЈЕВ (1890—1971)

Y осамдесетој години живота 15. I 1971. године у Женеви je завршио свој живот истакнути историчар права Александар В. Соловјев, дугогодишњи Iтрофесор Правног факултета у Београду. РоБен 18. IX 1890, завршио 1912. Правый а 1915. године Историјско-филолошки факултет у Варшави. По дипломирању, прво поставлен за асистента а потом 1918. за приватног доцента на Универзитету у Ростову. На Правном факултету у Београду 1928. године промовисан за доктора правних наука. Од 1920. до 1946. године прво хонорарни а потом редован професор историје словенских права на Правном факултету у Београду. Од 1947. године професор и једно време и декан Правног факултета у Сарајеву. Године 1951. одлази из Југославије за Швајдарску. Од 1953. године предаје словенске језике, словенску књижевност и историју Византије на факултету књижевности Универзитета у Женеви. Године 1961. изабран je за професора honoris causa Универзитета у Женеви. Професор А. В. Соловјев продужује рад проф. Теодора Тарановског који je као професор историје словенских права на Правном факултету